Српски сион

_Бр . ј1. „ОРПСКИ СИ(№. Стр . 349. Додатак 21. броју „Српског Сиона" за годину 1901.

Карловаца заносно и усрдно лепо поздравио у име грађанства градски већник г. Јован Симеоновић Чокић. Преузвишени министар и иосланик је одмах одговорио, усрдно се захвалио на искреном дочеку и израженом поверењу града Карловаца. Како говор поздрављачев тако и одговор Његове Преузвишености праћени су и прекидави бурним усклицима многобројног искупљенога грађанства. Оутра дан су Његова Оветост, те и преузвишени министар са осталом господом своје пратње присуствовали св. литургији у св. сабориој цркви, а после св. литургије је Његова Преузвишеност изволела љубазно примити многе депутације и поклонства у дворској великој дворани. Поклонство су учинили: православно српско свештенство, местни римокатолички жупник, професорска колегија наше Вогословије, градски магистрат, професорска колегија наше Гимназије, автономно чиновништво итд, У 2 сахата после подне отпочео је гала ручак, који је Његова Светост, преузвишени домаћин дао у почаст свога иреузвишенога госта. Његова Светост је топло наздравила преузвишеном г. министру, као министру, као заступнику града Карловаца и среза његовог и као своме милом госту и нријатељу. Преуз* вишени г. министар дубоко дирнут пријатном искреношћу и љубазношћу Његове Светости захвалио се св. иатријарху Георгију; као поглавици православне српске цркве у монархији, као великом мецени своје цркве и народне просвете, као члану великашкога дома и као своме драгом пријатељу. Обе здравице стојећи саслушане поздрављене су френетичким клицањем Живео, Живели. Његова Светост је љубазно подигао другу чашу у здравље другога милога госта свога, пресветлог великог жупана Петра ил. ЈурковиКа, те г. поджупана, које су здравице такође живом симпатијом попраћене уз бурно клицање „живео велики жупан" ! „живео поджупан" ! Познатим својим говорничким жаром, умољен за то од стране бирача града Карловаца и среза, а и сам као бирач, наздравио је преузвишеном г. министру и посланику, посланички му друг, кр. саветник и унравитељ Текелијанума г. Стеван В. Поновић, уз бурно

клицање и одобравање свију присутних. У 'ја 5 после поцне, опростивши се најљубазније са Његовом Светости преузвишеним домаћином, отпутовао је преузвишени министар, са осталом госпоштином, жељезничким возом на зас бном вагону пут Вуковар, испраћен искреним симнатијама и овацијама као штом је и дочекан. Преузвишени г. министар предао је градском магистрату 600 К као свој дар по 200 К: сиротињи градској, српском грађанском певачком друштву и месном ватрогасном друштву. Преузвишени г. министар Ервип ил. Чех освојио нас је све својом племенитом љубазношћу, а са задовољством сномињемо, да је и он понео собом најпријатнију успомену и утиске са топле домаћинске љубави и пријатељског расположења Његове Светости св. патријаха Георгија. И преузвишени г. министар и пресветли г. велики жупан Пешар ил. ЈурковиК, — који је такође цело време био обасииан усрдним и речитим симпатпјама, које он у нуној мери и заслужује — отпутовали су истога дана у Вуковар.

Књижевне оцене и прикази. Зборник црквених богослужбених пјесама, псалама и молитава из типика и црквенословенски рјечник Ва православне српске цркве и школе на свијет издали протојереј Јован ЖивковиЛ проФесор у богословији и Јован Живановић проФесор у гимназији. У Ср. Карловцима. Срп. Манастирска Штампарија. 1901. Стр. 671, вел. 8°. Цена 7 круна (или 8 динара и 50 цара). Приказује: Ђорђе Магарашевић. Црквене књиге у Срба почеле се штампати на концу XV. в., када је по заповести зетскога војеводе Ђорђа Црнојевића штампана крајем 1493. и почетком 1494. год. прва ћириловска књига на Цетињу: Октоих (прва четири гласа). Од тог доба наставља се рад старих српских штамнарија по српским земљама, које су старањем родољуба српских подмиривале потребу црквених богослужбених књига у српском народу и његовим црквама у доба, када је највише стењао, под турским јармом. Рад старих српских штампарија оставио је у српској културној прошлости вечита трага, јер зуб времена никад не Ие моћи избрисати са