Српски сион

отр. бђо.

„ОРПСКИ сион-.

бр. 21.

страница из културне историје наше она добра, која су могла учинити старе сри. штампарије срп. народу, чији је опстанак од увек везан био за цркву прадедова његових, с којом су живели и с којим су се одржалк и у најкритичнијим моментима у животу свом. Или, зар нису стари наиш родољуби боље могли схватити задатак свога рада у оно мучно доба, када су хтели одржати живот цркве српске и њезин добротворни утицај на живот народни, када су расејали своју племениту радњу и стварали културне расаднике помоћу својих штампарија у различитим крајевима рода свога: У слободној Зети, иотиштеном Милешеву, Мркшиној Цркви, Рујну, Горажду, Скадру на Бојани и Београду. Те наше ирве штамнарије штампале су и дале су сри, народу и његовој цркви многе богослужбене књиге: Служебнике, Минеје, Октоихе, Молитвенике, Псалтире, Тријоде и т. д. Ну, ништа није вечито, иа ни рад ових старих срп. штампарија није био вечит тим нре, што је турска сила све више напредовала, јачала, гњечила, таманила и угушивала сваку клицу просветнога рада срнскога. С тога је рад старих срп. штампарија морао престати, Срби су од 1644. год. остали без овога свога културнога бла1а, које су знали они сачувати и одржати од 1493. год. посред свију јада и невоља, носред боја и посред нокоља, а за живот и главу своју у ноузданој нади, да ће доћи једном доба ленших дана, када ће и опет наставити моћи ону добротворну радњу старих својих добротвора и бригу око културнога нанредовања свога народа, Није нрошло ни педесет лета од последње штампане црквене књиге српске, а Срби се нреселише у великом броју са својим патријархом Арсенијем Чарнојевићем у австроугарске крајеве да отпочну новим животом живети, оним, који им је био пред очима у сретнијим данима из ирошлости њихове. И заиста, није протекло ни два иуна деценија, а Срби су се на првом свом народном Сабору (1708.) заузели да се оснује сриска штамиарија, која ће иаставити и проширити радњу старих наших штампарија, а све у корист просветнога напретка нашега. Са захвалношћу сећамо се такова рада митрополита Мојсија ЛетровиЛа, који се 1730. год. тужи Ц. Ратиом Дворском Савету у Бечу, како је тешко са стране набављати књиге за цркву и школску потребу, и како већ од дужега вре-

мена ни једна једина књига из Русије (Москве) није приспела, (јер нам је Русија притекла у номоћ се својим штамианим цркв. књигама кад је наншх цркв. књига све мање бивало, а и ове се не могаху више штампати) са чега је, иише митрополит у срп. народу толико нестало цркв, и шк. књига да се не само младеж у шкојш учити не може, него да и религојозноморално образовање тиме мора веома иатити. Са захвалношћу сећамо се и добротворнога рада митроиолита Павла Неиадови%а, који је наставио дела Мојсијева, кад је и он 1751. тражио у ту сврху да се оенује срп. штампарија, На том послу радио је и нознати наш Сабор из г. 1790. у Темишвару, а носледица тога рада беше, да је прорадила српска штампарија, али не у средини свога народа, него у Бечу, а то беше позната Курцбекова штамнарија, у власништву нознатога срп. родољуба Стевана Новаковића, који је на ту штампарају и на штамиање књига њезиних издао 80.000 Фор. Тајештампарија на послетку била продана и сједињена са кр универзитетском штампаријом у Будиму. Из рада те штамплрије а из времена митрополита Стев. Стратимировића споменућемо: Библију у V. књ., дакако нрештамнана из цркв, књига које смо из Русије добијали. Осим ове штамнарије штампале се наше цркв. и друге књиге у Римнику, Млецима и Липском. У самој нашој монархији знаменита је она радња око штампања наших цркв. књига, која је била педесетих година XIX. века, када су у Бечу штамнана: Јеванђеља, Апостоли, Часловци, Треб■ ници, Служебници, Пентикостари и Тријоди, а главни редактор тих књига беше тада у Бечу Рерасим Петрановић, а поред њега Саватије Кнежевић, потоњи парох у Трсту. После овога рада сггоменућемо радњу око штампања појединих омањих црквевих књига наших, које су иојединци приређивали и које су поједине ириватне штампарије штамиале. Тако је приређивао и штампао еп. Платон Атанацковић позната јеванђеља и апостоле за школску потребу. Сиоменућемо Осмогласнике, различите Катавасије, Зборнике, Требнике, Псалтире и друге цркв. књиге за цркв. и школску употребу. Тако је иротојереј, г. Вас. Николајевић за штампу приредио и штампао своје књиге: „Чини благословенија" и „Дополнителни требник". Сиоменућемо из те врсте књижевнога рада и радњу у другим крајевима нашега народа. Тако се побри-