Српски сион

Б р . 21.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 851

нуло за цркв. књигу у Далмацији: „Чин Православија". (Прве недеље иоста има у Русији чин, који се обавља после литургије, где бацају анатему на отпаднике вере православне, а обавља се „многолетствије" иди „благодареније" за оне, који су остали верни цркви и који ју штите. Силвестар АндрејевиЛ бивши мотрополит буковински пронисао је тај „чин" и за своју романску цркву. Владика Стев. КнежевиЛ, који је био енископ исте митрополије буковинске, наредио је да се чин благодарења обавл,а и у Далмацији у прерађеном облику, наиме у оном, у ком је у званичном листу митрополиЈе буковинске на романском и руском језику штампан, а за тим је пренето то и у Боку. Тадањи проФ. задарске а садаљи ректор карловачке богословије г. нротојереј Јован ВучковиЛ обавио је сам тај иревод са рускога нар. језика на црквенословенски. В. „Истина " за г. 1887.) Знаменита је радња око ириређивања и штампања црквених књига у Сарајеву , која је обављана под надзором самога пок. митропол. Ђорђа НиколајевиЛа са одређеним у ту сврху одбором, међу којима спомињемо госп. Гавру ВолариЛа. сада проту Мохачког, тад. иро®. рељевске богословије протојереја г. Тому Алагића и садањег иатријар. протођакона г. Августина БошњаковиЛа , који је дошао на место г. Томе Алагића, и на жељу пок. митрополита примио се редиговања цркв,слов. књига. Г. А. Бошњаковић обавиоје редакцију првога дела и другога („дополнителног") Требника, за тим Служебник и почео је „Општак", који је услед свога одласка оставио тај иосао, који је наставио бив. проф. богосл. Станко Жуиански , а данашњи протојереј и парох у Срп. Св. Ивану. Ово је млађи одбор, а старији одбор у ком је радио г. Бољарић и Алагић приредио је за штампу Јеванђеље, Аностол а и прву половину Октоиха. За ову радњу може се рећи да је веома савесно израђена не само спољашњом израдом, него особито редиговањем самога текста. У цркв. књигама, које су у Сарајеву тада штамиане опажа се, како се њахови редактори трудили да се у свом раду нослуже онаким издањима цркв. књига из Русије, које се језиком својим више при ближују ст. слов. цркв. језику а удаљују се од млађих облика на које је већ утицао руски нар. говор, (в. о том низ чланака проФ. Живановића штамианих у више година у „Срп. Сиону": Разночтнт кх свАфеншка церксвно^слов^кнских*

книга^а"). Додајемо овом приликом да се при раду овоме г. А. Бошњаковић уз припомоћ г. проФесора Живановића освртао на коректније облике црквенослов. језика. У том послу послужио се „ Симфонијом у којој је сачувана чистоћа старијих облика црквенословенског језика, који још није подлегао утицају рускога и народнога говора. („СимФонија" је такови речник, у ком су изнете за сваку реч у нашем црквенослов. језику потврде и цитати из св. Писма Ст. и Нов. Завета. По тој Симфонији израдио Је и П. Гилвтебрандт!. Ст. Петерсб. 1882. год. у 5. том, окај свој чувени (гпрокочннш и ОКАСНИТМНМИ От10клрк КХ НоКО/М8 Злк"кт8, али с тим додатком да се већ у овом Словару знатно онажа утицај данашњега нар. руск. језика, чега у СимФОНији нема.) Није нам намера била да се у овој радњи забавимо потање и иосепце о свима цркв. књигама штампаним у XIX. в. у нашој монаркији, како и за што се тај рад јавља у нас, него смо хтели само прегледно у најкраћим цртама приказати и ову радњу на приређивању и штампању наших прквених књига за које смо захвални, јер су оне хтеле нодмиривати иотребе које су се у нас осећале. * ❖ * Ново и напредније доба из којега иотиче рад око приређивања наших цркв. књига за штампу настаје, можемо без зазора рећи, радом данашња два наша трудбеника у овој врсти књижевнога им рада, а та два трудбеника јесу: проф. богословије у Карловцима протојереј г. Јован ЖивковиК и проФ. гимназије и богословије г. Јован ЖивановиЛ. Ова два човека раде данас у онаковој богословији, за каквом су од увек тежили Срби од сеобе своје у ове крајеве австроугарске монаркије. Тому је сведок сва она литература у којој су изнете тежње и свију наших сабора и свију наши митрополита и цркв. и светских власти, да се за срп. цркву спрема и образује свештенички подмладак, који својом научном спремом треба да стоји на нивоу савремених просветних завода ове врсте у овој монаркији. Последњи деценијум живота наше богословије у Карловцима ноказује и сведочи, да се наше богослов. училиште уздигло на онај ниво, на којем никад донде није било, а то нам јемчи, да ће, буду ли ове нрилике и даље сретно подржале, наше богословско училиште зацело стићи, ако није већ и