Српски сион

С р . 21.

„српски

сион. а

С тр . 341,

т. ј. крштење против данас постојећих закона казнити могло. Ово је становиште сасвим коректно и натемељу ностојећих закона нотпуио онравдано; те га је и сама угарска јудикатура па и кр. курија, као највише судиште усвојила. Нема сумње, да се и иосле закона од год. 1894. о грађанском браку и вероисповести деце, — миога одкрштавања чине, али је нрви такови случај дошао пред кр. Курију 7. сент. 1899. Наиме католички свештенику Кашави крстио је у католичкој дркви и уврстио у своју матрикулу женско дете, кога је мати нротестанске вероисиовести. Протестански пастор тужио је католичког свештеника због одкрштења. Првостепени суд одсуди католичког свештеника, али га кр. табла ослободи од оптужбе. Кр. Табла мотивише своју пресуду овако: Пошто је ио 9. §. ХХХП. зак. чл. од год. 1894. ванкрености стављен 12 и 16. §. 1ЛП. зак. чл. од год. 1868. и пошто у новом ХХХП. зак. чл. од год. 1894. о вероисповести деце, нема за нрекршај одкрштења кажњиве одредбе, то се тужени свештеник због номенутог нрекршаја у смислу закона не може казнити. Кр. курија у својој седници од 7. септ. 1899. год. под бр. 7084 потврдила је горњу пресуду кр. табле. Орпски свештеници у Угарској треба овај чланак да ирочитају, те да знају, како стоји данас према новим законима у Угарској нитање о крштењу деце из помешаних бракова и ванбрачне деце.

Силазак св. Духа на апоетоле (Књига „Дела св. ап." гл. II., ст. 1 —11; зач. 3.) Нре свога вазнесења на небо обећао Је Госнод Исус Христос св. апостолима, да ће измолити од Оца и послати им св. Духа Утешитеља, који ће им донети вишу силу небесну и после непрестано живети у њима. Нраштајући се у 40. дан после васкрсења са св. апсстолима на гори Јелеонској Спаситељ им је зато заповедио, да не одлазе из главнога града Јерусалима, док се не крсте св. Духом „не дуго после ових дана," т. ј. иоеле вазнесења. (Дел. св. ан. I. 4—5.) Кад су св. апостоли затим погледом

очију отпратили Учител>а свога на небо, вратили еу се са горе Јелеонске у Јерусалим, где су у једној кући једнодушно и непрестано молећи се Богу чекали десет дана, да се обећање о еиласку св. Духа испуни. За то време су на место Јуде Искариотског, који се ради издајства Учитеља свога био иокајао и сам себи живот одузео, изабрали за дванаестог апостола једнога од 70-це ученика Христових, по имену Матију. Исти је био непрестано уз Исуса Христа за време трогодишњег проповедања св. јеванђеља, па је зато као очевидац и сведок свију дела Спаситељевих и могао бити изабран и затим прибројан једанаесторици апостола. Број је дванаесторице тиме опет био потпун, и ово су имена св. апостола: браћа Петар и Андрија, синови Јоне, браћа Јаков и Јован, синови Зеведеја, Филин, Натанаил, Матеј, Тома, Јаков, син Ал®еја, Симон Кананит, Јуда еин Јакова и Матија.* (Лук. VI. 14—16., Дел. св. ап. I. 13.) Осим ове дванаесторице аностола и пречисте Дјеве Марије било је још ученика и ученица Христових, свега око 120 душа, који су се сваки дан скупљали на молитву. Десети дан после вазнесења опет су сви били заједно на молитви и ево како се по казивању св. Јев. Луке — испунило обећање Спаситељево о силаску св. Духа: Ст. 1. У дане оне: кад се навршише дани Педесетнице, беху једнодушно сви аиостолн заједно. После великога празиика Пасхе светковали су Јудеји у иедесети дан и други празник, који се звао Педесетница. Празник је тај био установљен за успомену, како су Израиљци вођени Мојсијем из ропства египатског у обећану земљу после седам седмица 1 стигли били под гору Синајску, где су у педесети дан после изласка из Египта добили закон, ноглавито 10 Божјих заповеди. Питање је, у који је дан пао нразник Педесетнице оне године (34 п. Хр.), кад је св. Дух сишао на апостоле? По св. јеванђељу се знаде, да је оне године, кадје Христос страдао на крсту, празник Пасхе пао баш у Суботу. а васкресење се Христово догодило други дан после, Пасхе, у ирви дан после Суботе, који се од онога доба зове Недеља или васкрсни дан * Да раздикују једнака имена треба св. апостоле овако називатн: Петар, Андрија, Јаков Зеведејев, Јован, Филип, Натанаил, Матеј, Тома, Јаков АлФејев, Симон Кананит, Јуда Јаковљев и Матија. 1 Зато се звао још и „празник еедмица," те се том цриликом уједно светковао и почетак жетве пшеничне, (Излазак XXXIV. 22.)