Српски сион

Стр. 340.

СРПСКИ СИОН".

бр. 21.

дело, које се у закону кажњивим не означује: то је горњи закон од год. 1868. био без икакве вредности; крстило се и одкрштавало се, како је ко хтео, а наиме католичко свештенство изводило је немилице и безобзирно одкрштавање туђе деде, а државне судске и иолитичке власти ие могаху против тога ништа учинити, јер у закону не беше кажњиве одредбе и без тога нема кажњива дела. То је дало новода државном законодавству те је приликом донашања XI. зак. чл. од год. 1879. о изгредима у 53 §-Фу донело одредбу: да се сваки онај, који малољетника испод 18 год. противно одредбама 1ЛЛ. зак. чл. од год. 1868. у другу веру преведе, има каштиговати затвором до два месеца и новчаиом каштигом до 300 Фор. а. вр. Католичко свештенство одкрштавало је и даље туђу децу; било је за тај прекршај кад и кад по горњем закону каштиговано, а било је и случајева, да су свештеници за одкрштавање били и опроштени од оптужбе, пошто су неки држали, да поменути 53 §. закона о прекршајима не тиче се одкрштења; и премда је ово схватање сасвим погрешно ипак је и кр. курија за цело време у овоме питању неодлучно и нротивусловно одлуке доносила. Та неодлучност и у закону и у јудикатури изазвала је покрет за црквене реФорме у Угарској. Протестански и чивутски кругови тражили су, да се заведе обвезан грађански брак у Угарској, те да се том приликом законом нормишу све прилике, ко.је истичу из брачних и ванбрачних одношаја. Год 1894. донешен је XXXI. зак. чл. о обвезном грађанском браку у Угарској, и у свези с' њиме и XXXII. зак. чл. о верозакону деце. У овом последњем закону у 9. §-у стављен је канкрепости 12. и 16. §. Ш1. зак чл. од год. 1868. о коме смо напред говорили, и који гласи о верозакону деце из помешаних бракова и ванбрачне деце, — и место тога донесене су нове законске одредбе, које данас у Угарско.ј важе и које овако гласе: Веренг^ци ире закључења брака имауу ирава код јавних власши склопиши иогодбу

сврху шога, коме верозакону ирииадати, и ио коме ~Ке се васиишаши сва деца без разлике, која се у њиховом браку родила буду. (1. §.) Ако иак они не склоие у томе иогледу никакву иогодбу, онда мушка деца следују закону оца, а женска деца закону матере. (2. §.) Ђшбрачпа деца без разлике следуру закону машере. (5. §.) Једнострапи реверси и друге иогодбе, осим оне, која је горе у закону означена, немају иравне кре• иосши. (6. §.). Дакле данас тако стојимо са верозаконом деце из помешаних бракова и ванбрачне деце. По томе се закону имају владати родитељи и свештеници, иначе ако преступе горње законске одредбе чине опет одкрштење. Најинтересантније је пак то, што је и најновији државни закон о верозакону деце т. ј. зак. чл. XXXII. од год. 1894. донашајући горње одредбе заборавио донети и одредбе о кажњивости, т. ј. донео је одредбу, коме закону имају припадати деца из помешаних бракова и ванбрачна деца, али није донео одредбу, да ли се имају казнити родитељи и свештеници који преступе тај закон, т. ј. ако ие крсте децу и не увршћују у матрикуле цо законом нропису? Како се имају казнити. и од које власти? И тако и данас стојимо тамо, где смо стојали од год. 1868, до 1879. т. ј. има закона, на који се верозакон имају крстити деца из помешаних бракова и ванбрачна деца, — али нема кажњиве одредбе, т. ј. није одређена каштига, ако се иротивно законском пронису ноступало буде, — другим регима одкрштење није ни данас кажњиво дело. Бадава је год. 1879 о прекршајима донесен закон. чл. Х1ј . који у 53. §. прописује, да се онај, којн малољетника иснод 18 година иротивно 1ЛП. зак чл. од год. 1868. крсти односно у другу веру преведе има казнити затвором до два месеца, и новчаном казни до три стотине Фор., кад је нов закон од год. 1894. зак. XXXII. о вероисповести деце у 9. §-у изречно ван крепости ставио § 12 и 16. зак. чл. од год. 1868. Дакле нема данас никакве законске критерије, да би се одкрштеље