Српски сион

ВР. 22.

.ОРПСКИ шон.

стр . 365.

крајеве Азије, АФрике и Европе и основали своје колоније, бавећи се трговином. Но и пре су се Јудеји селили у разне крајеве старе Римске царевине, тако да скоро није било римеке области, у којој се неби и они налазили. У туђини су обично заборавл.али језик свој и попримали језике оних народа, где су живели; али су веру своју у једнога Бога сачували, исто тако и љубав према храму јерусалимском, коме су или сваке године слали разне богате дарове или су га посећивали о великим празнидима. Ето и овом су приликом доптли били многи Јудеји у Јерусалим на празник, па чујући, како св. апостоли говоре њиховим јези ком т. ј. језиком онога народа, у коме су се они родили, чуде се како апостоли знају те језике, кад никад нису били даље од Галилеје, уопће од Палестине. Аодакле су све били ти Јудеји, који су дошли о празнику Педесетнице у Јерусалим? Св. јеванђелист Лука казује, да су то били: Ст. 9—11. ПарЛани и Миђанп и Еламљани, и житељи из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Поита и Азије, и из Фригије и Ламфилије, из Египта и крајева Ливије, која је код Ииринеје, и иутни.ци из Рима, и Јудеји и догиљаци, КриЛани и Арапи, чујемо, где они говоре нашим језицима о великим делима Божјим. Ето из каквих су све крајева дошли били Јудеји у Јерусалим на иразник. ПарЛани су — из Нартије, Миђани — из МидиЈе, Еламљани — из Елама т. ј. из Перзије Све су се те области налазиле северо-источно од Палестине, далеко у Азији иза реке Еуфрата, а око обале Каспијскога мора.* — Међу рекама Тигром и Еу®ратом била је Месоиотамија , тпто би српски значило „међуречје." Она је била ближе Палестине од горње три области. Јудеја је била јужна покрајина Палестине 1 и у њој се говориле најчистијим јсврејским језиком. Северо-заиадно од Палестине, у средини данашње Мале Азије, која је у Турском царству. била је Кападокија. Северно уз јужну обалу Црног Мора нружао се Понт, а западно уз обалу Јегејског мора лежала је Азија. У средини Данашње Мале Азије била је и Фригија, а јужио уз обалу Средиземног мора лежала је Памфилија. Све су то биле азијеке области РиИске царевине. 2 * Данао ,је на месту тих облаети Перзија. 1 У време Спаоитељево имада је Палестина четири покрајине 1 - Јуде.ју, Самарију, ГалиЛеју и Нереју. г На месту тих нокадањих азиЈских римских области налази се данас Турска даревина.

Египат или Мисир, Ливија и Киринеја биле су римске области у Африци и лежале су северно уз обалу Средиземнога мора. Путници из Рима — били су Јудеји из главнога града римске државе — Рима. Јудејц су били рођени Јевреји, а дошљаци — незнабошци, који су примили закон Мојсијев. КриЛани су били ЈудеЈИ са острва Крита (Крете), а Арапи Јудеји из Аварије. У Јерусалиму је према томе на дан силаска св. Духа на апостоле било Јудеја из Европе, Азије и Африке, и ти су говорили јеврејски, пераијски, арапски, египатски, грчки и латински (римски). Све су те језике говорили и добро их разумевали св. апоетоли умудреии благодаћу св. Духа, па зато су се и чудили сакупљени Јудеји, откуда наЈ 'еданиут обични Галилејци говоре толико језика. Неки од присутних не схвативши чуда, које се догодило, нодсмевали су се св. апостолима, говорећи : „накитили су се вина." (Дел. ан. II. 13.) Биће, да су то били домаћи јерусалимски ЈудеЈ - и, коЈ 'е су Фарисеји били јако искварили. По зато су богомољци "странци желели знати, какво са то чудо догодило над тим Галилејцима. Тада је св. ап. Петар разјаснио, да је то све дело распетога И. Христа, кој'и се вазнесао на небо, измолио од Бога Оца и послао св. Духа, који ј'с овај необични дар говора разним језицима дао аностолима, да могу пронети науку јованђеоску по целоме свету. Кад је народ саслушао речи апостолове, запитао је, шта му ваља чинити. „Покајте се и нека се крсти сваки од вас у име И. Христа за опроштење грехова, па ће примити дар св. Духа" — одговорио јс св. ап. Петар, И чаиста многи су се тај дан крстили, око три хиљаде душа, те су св. аностоли одмах образовали знамениту прву хришћанску заједницу, која ј'с иосле с дана у дан бројно врло иапредовала. * * .* Празиик силаска св. Духа на аностоле (Духови, Дови) црквеним језиком назива се још и Педесетница ијш Тројичин дан. Први је назив због броја дана од Ускрса до Духова и за сиомен на старозаветну Педесетницу, а други, што се силаском св. Духа открила верним последоватељима Христовим сва три лица пресвете Тројице — Бог Отац, који је иослао св. Духа, Бог Син, који Је измолио св. Духа од Оца иомоћу свој'их крстних заслуга, и Бог Дух свети, који је у виду огњених језика сишао на