Српски сион

С тр . 366

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 22.

апостоле. Празник се светкује са дза заповедна празнична дана, од којих је други дан — Понедељак — посвећен једино трећем лицу пресвете Тројице — св. Духу. ГГразник Педесетнице има неке посебне обича Ј е У црквеном богослужењу: 1. Првога дана нразника спаја се са св. литургијом и вечерње богослужење, на коме се читају три посебне молитве уз клечање од стране верних ; 2. хришћаиски се храмови, а и домови верних украшавају цвећем, зеленом травом и лиснатим грањем. Зашто се то чини ? 1. На вечерњем богослужењу, које се односи на понедељак, када се баш посебице прославља треће лице пресвете Тројице, моле се православни Хришћани триличноме Богу, да као гато је св. Дух сишао на св. аиостоле, сиђе и на њих и дарује им своје благодатне дарове, без којих човеку није могуће хришћански живети. Овегатеник чита три молитве, а верни треба да са свештениковим молитвама спајају и своје, те да се тако сви заједнички иомоле: у ирве две молитве за све живе чланове, да их Бог овде иа земљи носети гато чешће благодаћу св. Духа; у трећој пак молитви за све нокојнике, да их Госнод Бог помилује и удостоји вечнога блаженства. Вечерње се зато обавља одмах, јер се верни налазе у побожном расиоложењу, које су требали стећи на св. литургији, и јер је човек пре јела и пића трезвенији, а такав треба да је сваки православни Хришћанин, особито кад моли помоћи и милости у Бога. 2. Обичај китити храмове и домове био је нрво код Јудеја као спомен на синајско законодавство, чија се усиомена светковала о иразнику Педесетнице. Закон старозаветни добили су Јудеји у пролеће, кад је гора Синајска била зелена, па за спомен тога они су о празнику Педесетнице украгаавали своје синагоге, а и куће. Зато је вероватно, да је услед тога обичаја украгаена била и она јерусалимска горница у којој су св. аностоли на дан Педесетнице примили благодатсв. Духа. Отуда се украгаавање после завело и до данас одржало и у хригаћанској цркви, да смо у храму Божјсм као у оној горници, у којој је св. Дух сигаао на апостоле. — А обновљена нролетња природа треба православном Хришћанину да казује, како и бла годат св, Духа обнавља човека н. пр. у св. крштењу рађа га за нови, духовни, благодатни живот, Дим. Витковић катихета

Још нешто о еаборском изборном реду од 18701. (Поводом „Осврта Димитрија Руварца".) (Наставак) IX. На тој конФеренцији епискоиат је, вели г. Д. Р.: ' „између осталога закључао и ово, да се установи сталан „Св. свнод православно-католичко-источне цркве у ц. к. државама", који би се сваке друге године имао састајати, а чланови би му имали бити сви православни епископи. У устројству тога синода речеио је, да митрополитпатријарх може у синод место себе послати енископа, епископ опет архимандрита, игумана, иротосинђела, проту, па и иароха". Но пошто све ово још не би било за време седисваканције, јер изашиљање тих заменика иретпоставља и жива митрополита и живе епископе, г Д. Р. наставља овако: „А између осталога речено је у њему (тамо у том устројству) и ово: М с1ег Ра1пагсћа1 ос1ег Мећ-ороШап 8ШШ ег1ес%1;, 80 ћегиЛ <1ег ШгсћепгаШ <Ие ћеШ^е 8упо<1е гиг ће§Итт1еп г АеИ ет, \уе1сће 81сћ с1апп етеп Ргае8Гс1еп1еп беЊб! луаћи, <1ет аисћ с1а§ КесМ еш^егешк №1141, сИе 8упос1а1-УегћапсШт<Јеп ги всћНебвеп ипс1 сће 8уио(1е аи!:2и1б8еп." Г. Д. Р. рече и остаде жив. Ираво славни срнски протојереј пије се нимало застидео пред оваким устројством, овакога Синода, овако усгановљенога, овако — у Бечкој конФеренцији. И јш он, авгоритетни канониста, реномирани познавалац историје нашег народа с ове стране, и градуирани богослов, ваистину држи: да је та Бечка конФеренција надлежна била да установљује такав синод и доноси такво устројство? да је такав синод са таквим устројством православан ? да има ма какве „креиости и спаге" за нашу цркву? дакле, да има ма какве „крепости и снаге" у дискуоији о снорном нитању нашем? Или да је, барем, рекао: чијом је иницијативом, но чијој је вољи (ако не зановести), дошло до те конФеренције Бечке?