Српски сион

( Ј тр . 370

„(ЈРПСКИ СИОН. а

Б р . 22

или патрони — крсне славе — нојединих домова срнских, или су натрони појединих места и читавих крајева нашега народа. За то ће и наћи свештепици из такових места и крајева, особито сиромашнијих, у којима немају све богослуасбене књиге за то потребне, наћи ће у овом Зборнику елужбе: св. Луки, св Кузми и Дамјаиу, службу о Ђурђицу, св. Спиридону, који се слави у Далмацији. Те службе нема у Минеју него је ту службу штампао Вићентије Ракић у засебној књизи за употребу тршћанске, аи далматинских цркава, а данас се та књига више не може ни добити. Даље је унееепа у овом Збориику служба св. влм. Теодору. Редактор је узео и службу св. Василију Острошком, који се много слави у Ц, Горн и Херцеговини. Добро је приређивач учинио, што је унео и службу св. Лазару срнском, јер се у мпогим српским крајевима слави овај српски светител. и служе му се службе, а „Србљак" многе наше цркве немају, где би могли наћи службу кнезу Лазару, него се иепомажу са службом Амосу пророку. Осим тога читам још у овом Зборпику и службу св. Прокопу и св. Пантелији. Овај летимичан само преглед садржине минејскога дела показује колико је Зборник овај потиуниЈи од Димитријева, јер је г. Живковић имао на уму најближе потребе своје цркве у појединим крајевима срискога народа. Тако је исто потпунијн IV. и V. део. Шестим делом који је сасвим нов, може се рећи, да је овај Зборник потпуиији и бољи од досадањега, који су имали наши свештеници, јер су у њем унесена и најважнија „носледованија" за призивања св. Духа и Благодарења. Тако исто унесени су у њему и разни чинови ногреба, и т. д. И| тичемо у овом делу: к<жи>нх ск. апосто* ли>Л1Х, за који и сам уредник вели, да се ова посЈ &едеванија поју при свршавању тајне св. покајања међу свештенством по наредби виеокопресв. господина епископа пакрачкога Мирона, коју је наредбу издао 1897. Ово је цркв. акт, који се врши дакле само у пакрачкој дијецези приликом исповести свештеничке, која се обавља уз апоотолски пост у читавој дијецези. У ту сврху дакле иропиоано је да се уочи те свештеничке исновести држи бденије са каноном св. апостолима, а сутрадан служба „о умноженији љубве и искоренији ненависти". Та служба код нас се могла наћи готово једино у „Молитвослову Јерејском", а код нас те књиге нема, него је из Русијанаручено само 6 примерака т. ј. за сваки

протопопијат пакрачке дијецезе по један. Осим тога један примерак има сам преосвештепи госп. епискон Мироп, једап пречасни госп. протојсреј Јов. Вучковић, а један сам уредпик овога дела Зборника, за који је употребио помопуту кп.игу, УП, део Зборпика доноси нам црквеи.о ара■ вило, у ком је госп. уредпик расиравио о најважнијим темама тога правила, а само правило изнесено нам је начииом, којим се код нас још иије тако радило. Тим начином и мо1ао је госп. уредник извести и у неколико листи скупити све оно што би иначе заузимало читаву књигу. Можда ће се коме учинити иеподесаи тај начин, јер је нов, али људи, који се разумеју у том иослу, веле да се са мало труда може похватати конац, по коме се овде ради, и да се тако може постићи бољи и лакши успех у изучавању црквенога овога нравида. За овим је на реду УШ. део, у ком је црквенословенски речник , труд проФ. Јов. ЖивановиЦ који захвата у овом речнику 66 страиа кел. 8°. његове. * Сам уредник овога речника вели у иочетку његову да у овај речник није унео речи „које су сродне са срнским или једнако гласе као и срнске, него су у њем само оне речи, које су нама непознате, како по обличју, тако и но зиачењу, Осим тога наћи ће читалац протумачепих речи и из Јеванђеља, Аностола, Апокалинсиса, Требника и Служабника.. Већ у овим речма моћи ћемо гледати всома велики труд, који није жалио г. Живановић да уложи у овакову потпуну књигу, каква се до данас први пут јавила у нашој црквенословенској књижевности. Ово је могао учинити само човек, који годинама ради на читању и тумачењу наших цркв. књига и изучавању њихова књижевнога језика као професор у карловачком богословском училишту. Ну, за тај посао дакако да није довољно само иознавање е ироучавање цркв. књига наших и њихова језика, него је за тај иосао потребно било и опо оружје, којим се оружао проФ. Жи вановић од ране младости своје па све до дана данашњега. од његових наука у бечком свеучилишту код Миклошића, па кроз читаво време пеумориога делања његова у овој струци у гимназији карловачкој за нуних 36 годана. Само са добрим познавањем словенске лин гвистике, сиецијално пак тачним познавањем ст. ДАЉЕ У ДОДАТКУ