Српски сион
Стр. 372
„СРПСК0 СИОН."
В р. ћ.
их је сигурно и нашао и знао. али је у овом конкретном случају протумачио само са оном срп. речи, која је специјално овде нотребна. Ове речи дакако да нема у Зборнику Дим. Поповића. Код речи: Дгнјчк читамо овако тумачење: „Лгнечк, агнча, а§ш. Н поа ^ п-кснк ЖоЈсед рава Б ожја и п'кснк агнчу. Аиок. 15. 3. Тај је придјев јагњетов сам Вук начинио са свијем као што треба. Јагњетов значи, који припада јагњету, а под јагњетом разумије се лице." Код речи: ДкадУста читамо тумачење: 'Ахасахо; (-/аушу — ваљда '/.ху <!)7 ?), ассаШЈаШз, Лка« тистћника, НЈскдалжа, Сапоп сапеп^из зте §ебвшпе на част св. дјеве Марије, а нослије и на част Христа. Тако имамо акатист и светому Сави (види „Српски Летопис" за год. 1864.) Како су дивне пјесме у том акатисту, да ее не зна која је леиша од које, навешћемо Јкоса? за при. мјер: Акоже еленх на источники ец ) Ди " Љ»кти>рх — аХехшр, пијетао." Овде је, како се види писац метнуо сриско значење, а износи нам потврду у цитату из Јеванђеља од Мат. 25, 34. Није се дакле ограничио само на Зборник Код речи алкати читамо оваково тумачење: V. 2. (V. врста. 2. раздео) алч8, ллчеши алч!Јтх, алка^х, алча или алч<л, алкакх, алкалх, евипге, гдадњети: аф{ оуео алчбтх крага ткои о ^л-кки его : лцјми жаждггх напои его. Римљ. 1. 12, 20." У овој речи, као и у осталима, где је било потребно, обележио је проФ. Живановић поједине облике глаголске у којима се може она иојавити у нашим цркв. књигама. То је учинио, као што сам вели, за то ,,да невјештим читаоцима покажем како се ираве иоједини облици глаголски, да би тиј«м лакше и брже дошли до разумијевања текста." Реч: Лл1ви>нх нозната је у нашем народу који га у цркви има и многи знају шта је у цркви амвон. ПроФ. Живановић код ове речи пише ово: ашђо, ри1рШгт, на којем ђакон говори велико јектеније." Можда се могло и српски објаснити шта управо значи реч ал»кижх која је грчка Та реч има различита значења, међу којима н. пр. значи и врх од брега (у Есхила) и (катедру у Павла Силентарија, хришћ. песника у нол. 6. в.) (Свршиће се.)
Дописи. Оеек 28. Маја 1901. (Депутација код председника црквене општине пресветлог г. Васе ЂурђевиАа.) Поводом тим, што је пресветли г. Васа "Бурђевић председник земаљског сабора и председник српске иравосл. црквене општине у Осеку после дуготрајног боловања леву ногу више чланка ампутирати морао а што је операција сретно обављена, упутила ее је 28/У (10/VI) о. г. депутација овоцрквене општине од 22 лица, а међу њима 4 свештеника, г. Васи Ђурђевићу. Деиутацију је предводио уиравитељ Даљског патријарашког властелинства, саборски посланик и члан онштине велеможни госп. Др. Милан Максимовић, који је у име црквене општине изразио г. Ђурђевићу топлим и дивним речима сажалење гледе несреће, која га је снашла а не мање и честитку, што је онерација сретио прошла и што се исти саразмерно добро осећа. Уједно је изразио жељу, да г. Ђурђевић чим нре потпуно оздрави и свој рад у интересу његове обитељи и као дичан Србии на ироцват и добробит овдашње цркв. општине настави. Г. Ђурђевић, видљиво ганут од жеља и симнатија многобројнс и угледне депутације, захвалио се је врло срдачним и бираним речима, како вођп депутације г. Др. Максимовићу, тако и ирисутним члановима цркв. онштине, на искреним и срдачним жељама и осећајима и пошто је свемогућега Творца за што скорије и нотнуно опорављење умолио, уверио је деиутацију, да ће као син ове општине у интересу овдашње цркве и онштине свој рад наставити и наотојати, да ова онштина служи на узор свим осталим сри. правосл. цркв. онштинама и да временом пређе у најбољем реду и слози као аманет у руке наших иотомака. После тога је ословио ирисутног новог администратора часног г. Димитрију Јанковића, и честитао му је, што је за ово кратко време себи у Осеку стекао љубав и симпатије ие само Срба него и осталих вероисновести, те зажелио му је добар напредак. Г. Јанковић захвалио се је на овом одликовању и обећао је, да ће настојати, да се ове љубави и симнатије као и поклоњеног му новерења достојним покаже. Течајем поздрава г. Дра Максимовића и одговора г. 'Јзурђевића заоијала је суза у очима многих чланова депутације, суза жаљења, но