Српски сион

С тр. 862.

„дашжи СИОН."

В р. 22.

53 нов с прип. од окр. протопрезвитера вршачкога, који као бив. протопрезвитер белоцрквански и повереник саб. одбора није у своје време унео исту своту у фондовску благајницу. Одлукама бр. С. 0. 4105)1182 ех 1899; С. 0. 7348! 1763 ех 1899. и С. 0. 7330)1767 ех 1899. обележено је становиште у иогледу на умировљеш иароха виших илаЛевних разреда, где се из дотације може издржавати и парох и лични помоћник (админпстратор парохије) у том правцу, да се не може дати миров. припомоћ из јерарх. фонда, где је та могућност. Одлукама бр. С. 0. 4558)1675 ех 1899; С. 0. 6443)2388 ех 1899; С. 0. 1309)651 ех 1900. и С. 0. 5224)1310 ех 1900. учињена су сходна расположења, да се установи количина земље сесије у Ердевику и Лаћарку; где су наводно знатне узурпације учињене. Како је посао око скупљања података, који се односе па тзв. залишне парохијске сесије, тек године 1899. био готов (С. 0. 3611 1141 ех 1899 ) то ]е предсгавком од 14. (27.) марта 1900. бр. С. 0. 1034)85 умољено нисоко кр уг. министарство богочасти и јавне наставе, да у смислу својега дописа од 28. окт. 1878 бр. 26.637 изволи учинити сходно расположење ради трунтовног иреноса тих сесија (у Угарској) у грунт. власништво јерар. фонда. С тим у свези стоје и оне одлуке, којима је упућен фискалат на сходан поступак у таквој прилици, где се праве нове баштинске књиге, те се пружа могућност, да се дотична сесија том приликом упише у грунт. власништво јерарх. фонда (Кула, Ст. Шове, Ковил. и т. д ) Парница ради поседа односно ради права власништва треће сесије у Ларцу , коју су окупирали унијатски Румуни, није још довршена (С 0. 5055)1423 ех 1900.) В. кр. уг. министарство б. и ј. н. под 14. фебр. 1900. бр. 12.154 одобрило је одлуку С. 0. 858)237 ех 1896., којом је сесПЈа у Нађфали предата на уживање там. срп. прав. душепопечитељу на место парницом изгубљене иређ. парохијске сесије (С. 0. 1177)17 ех 1900); међу тим је завршена и овопредметна парница за отштету и јерарх. фонд је коначно осуђен на платеж накнаде од 2792 фор. 22 нов. а. вр. са трогнковима место своте од 5120 ф. 50 нов а. вр., те је остатак депоноване своте (С. 0. 7715)2260 ех 1898) враћен фонду. Захтев сл. кр. града Арада , да се залишна сесија у Араду има уступити на уживање срп. прав. свештенику у — Арадгају одбијен је био већ одлуком бр. С. 0. 5862)3266 ех 1897; протест истога града против те одлуке као на сабор упућен. поднеће се сл. нар. цркв. сабору (С. 0 556611404 ех 1900); молба цркв. опћине арадгајске пак ради уступа те сесије там. свештенику на уживање такође је одбијена као неоснована. (С. 0. 3587)829 ех 1899. и С. 0. 7630)1772 ех 1900 ) наставићесг.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Неколико практичких питања о одношају наше овостране цркве према држави. Од Ђуре Вукичевића. IV. Да ли свештеиом лицу или учитсљу штам парским путем наиесена увреда части и иотвора спада иод суђење обичиих или иоротних судова ?

До кратког времена спадали су само путем штампе учињени преступи под су^ење поротних судова у Угарској У XXXIII. зак. чл. од год. 1896. установљен је нов кривички постуиак у Угарској, у коме се поред штампарских преступа ува^а суђење поротиих судова и за друга нека обична кажњива дела, У том новом кривичном поступку има и та новина, да и неки штампарски пре-