Српски сион

КР. 22.

„ОРПСКИ

С»ШН.' >

Стр . 863

ступи не потпадају више под суђење поротних, него обичних судова. Уелед тога наступило је питање: да лн свештенику и вероисповедном учитељу путем штампе напесена увреда части и потвора спада под суђење обичних или поротних судова? Добро је за наше свештенике и учитеље да знају, да ли се у случају путем штампе нанесене им увреде части или потворе имају обратити на обичне или па поротне судове, јер тиме се може доста на сигурно и сам исход, односно успех тужбе предвидети. То питање пак стоји овако: Главно је правило новог кривичког поступка: да увреде части и пошворе, учи/6еме пушем штамие пе иотпадају више иод пороту него иод обичпе судове. Изузетак од тог правила чине случајеви, где јавии интерес расправу и суђење пред поротом захтева. Нов кривички поступак пак утврђује трп категорије, при којима јавни интерес захтева да се тужбе због увреде части и потворе пред поротом расправљају и суде. Те су пак категорије ове: 1.) Ако званичне особе. т. ј. државни муниципални или општински званичник, туже кога због путем штампе нанесене нм увреде части или потворе. 2.) Ако због истог преступа туже приватне особе, које су као у т правитељи или званичници ког приватног подузећа обвезане о свом раду јавности рачун полагати. 3.) Ако туже приватне особе, које услед Јавног овлаш^ења врше дужности, те се нападаји односе на њихова званична дела у томе својству. Пита се сада: да ли наш свештеник ц вероисповедни учитељ спада у коју од горњих категорија, те да ли против њега иутем штампе учињена увреда части или потвора спада под суђење редовног илн поротног суда? У прву категорију не спадају свештеници и учитељи, јер је курија изрекла, да се само државни, муниципални и општински званичници, који врше јавне државне функције, имају сматрати за

јавне званичнике, свегатеници и вероисповедни учитељи пак, буди које вероисповести, не сматрају се за јавне званичнике, јер не врше дужности на основу државног закона. У другу категорију такође не спадају. Дали пак спадају у трећу категорију, то је спорно питање. У трећу категорију увршћује закон оне, коју услед јавнот овлаштења вргае дужности, те се нападаји односе на њихова званична дела у томе својству. Као гато се види ова је одредба закона нејасна, јога кад је овај закон као законски предлог на угарском сабору претресан, искао је посланик Полоњи, да се у закону тачније обележи, ко се све вма разумети под ознаком оних „ што вргие дужности услед Јавиот овлаштења", јер ако се то тачније не означи, рече, биће јудикатура врло несигурна у томе, гата се под том одредбом разумевати има? Угарско је законодавство прешло преко опомене Полоњиеве, одредба је остала непромењена, те данас управо не знамо, да ли се под онима. који врше дужности услед јавног овлашћења, разумевају и свештеници и вероисповедни учитељи, или се не разумевају ! У правничком свету у Угарској постоје данас у томе погледу два сасвим супрона мишљења. Једни мисле да се под онима, који врше дужноси услед јавног овлашћења, не могу разумевати свештеници и вероисповедни учитељи, а други тврде, да се ови у ту категорију свакако убрајати имају. Који држе да свештеници и вероисповедни учитељи не спадају у ред особа, које врше дужности на основу јавног овлагаћења, бране своје становигате на овај начин: Држава даје само таковим функцијама званични карактер, које се функције на државном закону оснивају. Али не само државни, муниципални и општински званичници фунционишу званично, него могу и приватне особе званично функционисати н. пр. кад суделују као чланови одбора за распис пореза, за новачење, за поплаву за колонизацију и т. д. У том случају врше и приватне особе на државном закону основане, да,-