Српски сион

Кр 23.

„СРПСКИ

СЛОН."

Стр. 389

лрионе горе за кошницу. Помијешан дакле восак са лемом налик је на воско/ШСтТ)(Х и исто је што и воскошт)(Х Дакле коскод^астТ^к налази се у кошаица. Разлика је само та, што у наишм кошницама не може бити баш оне смоле, која се налази на дрветима, која ј :асту на истоку него са других разних дрвета, која се налазе код нас и тај је наш лем оно исто што стоји на крају о состакиенУи воскомастТр, а то је: 1ШК1А ВИаГОВОНМА П()НЛИЧНК1А К(||1К1." Ова реч налази се и у МиклошиНа иротумачена речма: хтјроцаахзд и сеготавМсће. Од грчк. х7јро$-восак, сеча и [лаатзд-Маз^х, Негг (1е§ Ваитез. У грчк. глагол хтјром (хгјро?) значи 1.) воском правлачити, 2.) воском спајати и 3.) из воска нешто нравити. Из грчке матице дакле потека је и ова реч: восколшт^х, која у нас значи оно, што је г. Живановик у свом речнику изнео. Колико је згодан начин унотребио нроФ. Живановић наиомињући поједине облике глаголске, види се код речи: Ед^кти. Ш. 2. уЈ^Иаге где напомиње облике: кжд8, бдиши, вдатх ит.д. Не ће сви који ушчитају у цркв. књигама облик кжд8 зиати јој значење, том ће се довити кад употребе овај речник. Исто је тако пажљиво и интересно протумачена и реч: воскршшт, које би тумачење повукло за собом једну носледицу, а та је да би се тачније могао изменити досадањи текст , како се у иас поје позната песма о Лазаревој Суботи и која је сваком детету нозната. Ево како је научно и упоређујући с грчком матицом оиравдао ту измену г. Живановић: ЕоскршЈжТе. п. (вхскр^кшенже) Аи &п \ 7 ескип§", транзитивно, долази од воскресити: И изидВтк соткоршТи К/1а1МА кх коскрешжп жикота, а соткоцшТи злда кх коскр(шенЈе с$да (коскресити жикотх коскресити с8да) Јов. 5. 29. Рече же еи 1ис8сх азх есд|к коскрешенТ и животх Јов. II. 25. Разлика је дакле између коскрешенТе и коскресени. Прва ријеч значи АиГег \\ т ескип§-, а друга АиГег8 <;е1шп^. У грчком језику има само ауаагокп; и схваћа се транзитивно и интразитивно, те ио томе значи и коскрешенТе и коскресенТе као што је и у срнском језику васкреснути интразитивно и транзи тивно т. ј. васкрснути кога. У црквенословенском језику имају два вербална супстантива, која се ио својем значењу разликују и по томе се види богатство облика у црквенословенском језику.

По свему том држим да је архиепископ пети послије светога Саве Ннкодим, који је превео 1319. г. или 1318. г. Типикк Јероусали/икскми скетаго (таккш и у којем има и тропар на Ј1азареву суботу, боље превео тај тропар од црквенословенскога, како га данас ми пјевамо у својим црквама. Ево како га је архиепискон Никодим иревео: СЗкцЈее вкскр"кшенје пр'кжде ско1е ДЈоуккш изк^кцЈаж изх ЛЈрктккш)( ккскр^кси Дазара Воже нашк, т'к<мже и <ик1 гако штроци покФднкпе и>вразк1И ириносефе тек-к пок^кди* теа|« сл1ркти ккзоупшелЈк: 1џсанкна вк шшнк1)(к ка.1Гослокенк греди кк и/ие господне. Ја мислим да је архиепискои Никодим бзље иревео ттр у.о'МрЈ ауаатаасу са Окфее вкскр"кшенТе, него што је црквенословенско ("Зкфее коскресенЈе, јер овдје ауаатаа^ треба транзитивно схватити, као што га је архиепиекоп Никодим и схватио. Разлика је између ВоскресенТе ткое ХрТсте спасе и С0в||Јее ккскр'кшени1е. у првом случају вос» кресенТе значи Аи1егв1ећип^, да је Христос сам васкрсао, а у другом случају значи ккскрешени1е Аи&шескип^ т. ј. да ће Бог васкрснути мртве. Дакле ту Фину разлику архиенискои је Никодим схватио. Такође је боље превео &у. ^ехршу т^уесрад то7 Аа^ароу изк ЛЈрктккш)(К ккскр'кси Лазара, него што је црквенословенско из /иерткк^х воздвиглх еси Дазара, јер вкскр'кси одговара по времену потпуно грчком ра$, а црквенословенско воздвиглх еси не одговара, и но емислу је ккскр'ксити јасније и тачније него воздвигн8ти. Што се тиче пр'кжде сво1е ЛЈоу= ккш изк'к||Ја[е и и лјк1 гаки; ИЈтроци иок-кднкпе ижразкш приносефе, ту су само друге ријечи него што су у црквенословенском, али са истијем значењем као и у црквенословенском. Слично томе како би требао исправл 3 ати текст, показао је г. Живановић код речи: Пре* р^кцати. Још бољеје показаото кодречи: Ок^ктлх како би ваљало исправити целу једну несму и показао је како треба она да се поје. Да се види како смо без разумевања читали своје црквене књиге, евојошједан нример, који због интересности му такође износимо цео онако, како га је показао сам писац овога речника. Тај је пример код речи: ГрАди. адвераб беоро Мећег, аиГ, \\"о!) 1ап, 1пег, а значи и вријеме: Мбћег, ћЈ8 јеко, долази фд глагола грдсти: грлд8, грддеши — грддВтх; ГрАДОХ-К И т. д. уешге, 1ге. ГрАди је управо императив од грдсти и снао је на адвераб