Српски сион

л \Ј 3 I Н

ВР. 23.

ирема грчком беОте Јиећег, ћегап, гдје је те лични паставак, који вербализује адвераб, као и у српском: онамоге: Гусле моје овамоте мало. ГрАди као адвераб значи овамо уз глаголе, који значе мицање, а уз глаголе, који значе мировање, значи ту, овдјв-. о^к г кд'кхол1х /Иц)\гсен> к8лннок> гакиеннад, грАдн страннкшн оуставк! сод-4ланн<1А: во спасегА огнк носацјн д"кка, св'ктоносна рождшн каагод^ктмА, вх 1и)()данскн^х же стр8гаклша. Збор 232. У матици гласи то овако: "18[лву т« М шсје Г т§ [Затш бебеоујхеуа, беОро ^еуос? {(■еа^лоГас е^ефуаајлеуа. ^2$ уар, агашатт иорсророОаа 'Иар&еуо; стеХастфброу техоОаа т&7 еОеруетг^, '1орбауо$ те реГ&ра "ро^бебесуце^а. Грддн као адвераб нема у Миклошићеву рјечнику и ми ову пјесму ра словенскога не бисмо могли никад превести на срнски да је није смо испоредили са грчком матицом. Тако у овој пјесми не бисмо знали ни шта оуставх значи да нијесмо испоредили са грчким г)'еа|л.од. г^еајлб? значи закон, који је Бог одредио, поставио, а уор,о$ значи закон, који су људи донијели, одредили, поставили. Тако и придјев странжх на чначи овдје реге^ппиз него ип^етгоћпНсћ, ипегћбг! Кад све то знамо, а то смо могли сазнати само из грчке матице, онда можемо иокушати да ту пјесму са словенскога нреведемо овако : Сазнасмо оно што је јављено Мојсију у купини, оно што је ту (овдје) учињено необичним (ванредним) законима Божјим: јер се тако дјевојка спасе носећи огањ, родивши добротвора, који свјетлост носи, а који се у Јорданским струјама јавио". Тако је ето читаву ту песму помоћу матице протумачио и превео г. Живановић. Такојепротумачио и реч: Данослот п. сроролоуЕа, Ове речи нема нигде ни у Миклошића, ни у Даничића, него ју је нашао у оригиналу и тако је могао протумачити. (Свршиће с-е.) ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. Александријска Црква. (Савремено стање Алекоандријске цркве по говору, којим је велики архи^акон Константин Пагонис ноздравио ново изабраног патријарха бл. Фотија). Избор бл. Фотија, митропожта Назаретског, за патријарха Александријског, проузроковао је силну буру и борбу у крилу тамошње цркве. Но та борба, захваљујућп предусретљивости патријарховој, сгишала се на корист Св. Цркве и

верипх јој синова, али потребе и недостатци таиошње Цркве остале су оне исте, које беху и пре патријарха Фотија. Те потребе, које је К. Пагонис верно оцртао у говору свом, изнећемо у кратким потезима. Материјализам и религиозни индиферентизам, које би требало коренито лечити, јесу главни непријатељ Алекс. Цркве. Дотичући се савремених потреба указује говорник на малепи територијум, кога захвата правосл. црква у Егииту. Како је некад сјајно сгајала наша Црква сведоче некадањих 10 митрополија и 90 епископија, а данас, заслугом мусулманског ига, броји само 3 епархијска архиеиискона. Зато би патријарх требао, да рашири границе свога престола особито иа Судан, кога кад би просветио светлошћу Јеванђеља, прибавио би, да што више рашири црквено богословско обра зовање. Познато је, да је Александрија била некад центар богословских наука, особито знана са своје катихетичне школе, чије је процват везан за имеиа Оригена, Климента, Дидима и Пантена. Одасвуда се се стицаху ученици и глас њен са славом разнесоше ио свету. Но данас у Александрији нема ни једне једине богословске школе, која би богословскп оружала своје ученике цротив — католичкихи протестантских мисионара. Трећа је задаћа патријархова, да успоставп синодалну систему управе у Цркви Александријској, чега једипо у тој патријаршији нема. Тај је појав иеобичан и несугласан са традицијама цркве, те уједно рђаво утече на ток црквено-опћински живот, јер патријарх, како ради и решава све послове без Сппода, јесте глава без тела. Питање то било је поТрзано још за патријарха Софронија IV., али остварење његово било је спречено оскудицом средства за издржавање члапова Св. Синода, Но данас виши клирици, с обзиром иа то, готови су одрећи се награде, желећи послужити Цркви и добру њезином. Даље у Египту има мало православиих школа, храмова п манастира, а што и има школа пе одговарају сврси својој. ГГотребно је даље оснпвати музеје и болниие п друге кориспе заводе. На свршетку говора обећао је архиђакон сарадњу клира и народа уз жељу, да патријарштво Фотијево започие пову епоху у историји Александријске Цркве. „СтрапниктЛ Разне белешке. (Енглески проповедник о јужно-а$риканској војни). Недавно је познати проповедник каноник Хикс држао у Манчестру проповед, у којој, коснувши се рата с бурима, укорова англиканску цркзу, што је за ове две године пропустила златан случај да делује сагласно речпма Исуса Христа, који је