Српски сион

С тр . 384.

„СР11СКН СИОН."

Бе. 23

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, Одломци из учења о молитви познатога и уваженога великога молитвоелова о. Јована Кронштатекога. I. Главни циљ људскога живота на земљи, говори о. Јован, јесте тај, да постигне душевни мир и рздост; и кад то постигне, то је права срећа његова, коју сви траже, али већином не онаким средствима, каковима треба. Молитва, која се нриноси вером и скрушеним срцен, да.је човеку тај мир и ту радост; — дакле молитва води човека правој срећи ; и кад си то иосгигао, иосгигао си циљ свога живота, ту небесну тишину, у којој живе становници неба, св. анђели и св. Божји л>уди. .. У осталом сталне, дубоке тишине, којој ништа не смета, ти не можеш иостићи на земљи! Има лукавих и злобних непријатеља свакога рода, који ће свакако гледати, да те лише тога мира. Не очајав -ај, већ се бори надом на Господа, који Је Сам мир наш! Заволи молитву из све душе, и мир у срцу твоме не само да му неће бити редак гост, него стални становник Основ молитве јест тежња образа к праобразу, као сличнога к сличноме. По томе душевни мир јест нотпуно природни резултат молитве, која задовољује ту тежњу, као што показује дефиниција молитве: „она је узношење ума и срца к Б >гу, носматрање Бога. смели разговор створења са Сгворитељем, иобожно стајање душе пред Њпм, као нред Царем и Саможивотом, који даје свима живот, заборављање ради Њега свега, што нас окружава, хођење пред очима Божјима, блажено ишчезавање пред Сгворитељем, који је све створио и све испуњава; низвођење неба у душу, сменпање у срце нресвете Тројице, по речима: „кх пршдм1К и Ф бнтмк у Њго соткори/иа.'' II. „Молитва је златна веза човека Хришћанина — странца и дошљака на земљи — са светом духовним, кога је он члан, и више свега с Богом, извором живота. Од Бога је изашла душа, к Богу нека увек и иде преко молитве! Као што се дим из дрвета, које гори, диже у ваздух, тако се диже Дјша из тела, које је нредано сагоревању трулежном."

Молитва је најнужнија потреба душе ! Тело наше живи ол истих елемената, из којих је сложено, увек упија у се ваздух, воду, органичка тела; душа наша живи од Божанског духа, од кога има свој почетак. Као што тело не хранећи се сродним елементима не може живети и умире; тако и душа наша, не питајући се молитвом и добрим чувствима и мислима, умире. Као што у телесној нашој природи поред повољног храњења напредује и растењетела; а кад }ђе отров или заразау њ, онда на једном дођу болести, па и сама смрт; тако и у духовној нашој природи све напредује иоред добредуховнехране аликадјој се придружи ђаво онда она љуто страда, рећи укочи се, и за њу настан,- нужда скоре помоћи од небеснога лекара, Бога, која се неће добити друкчије, него молитвом вере. Налазећи се сав на сваком месту — по прилици као ваздух шш као мисаоно светило — Господ сваког тренутка нашега живота спреман је, по вери нашој и због непрестаног молитвеног расположења наше душе, да поткрепи ваше душевне силе Својом свуда присутном благодаћу; Он је за нас непрестано ваздух, којим дише душа наша; светило нашега ума и срца, храна душевна; топлота, која оживљава и загрева душу; одећа, којом она не само да покрива своју грешну наготу, него се и украшава њом као царском порфиром, — то је одећа оправдања Христова". „Ради дисања морају се отворити уста и нос; за живот душевни нужна је молитва". Због овакога значења молитве за душевнћ живот, отац Јован опредељује је овако: „Молитва је храна душе, ваздух, светлост, животворна њезина топлота, очишћење од грехова, благи јарам Христов, лако бреме Његово; молитва је освећење душе, предкушање будућега блаженства, блаженство анђеоско, небесни дажд, који освежује, наиаја и онлођује земљу душину; моћ и јачин.1 душе и теиа; очишћење и освежење мисаоног ваздуха, ведрина лица, весеље духа, одважносг и храброст у свима жалостима и искушнњима живота, свегионик живота, успех у делима, равноанђеоско достојанство, утврђење вере, наде и Л)убави. Молитва је дружење са анђелима и светитељима, који су Богуугодили; молитва је ноправљање живота, мати скрушености срца и суза, јака побуда на дела милосрђа, уништавање смртнога страха, иренебрегавање земаљских блага, жеља