Српски сион

бр 23.

,СРПСК И СИОН."

небесних блага. По томе — додаје он ако се не молиш, врло неразумно радиш, јер тело свакако подражаваш, наслађујеш, јачаш, а душу запушташ! Знај, да је сваки човек двојак, јер се састоји из тела и душе". Душа неодољиво тежи к Богу — своме створитељу; њу на то побуђује сазнање своје грешности и жеља, да се ослободи грехова тешки услови њене земаљ<-ке егзистенције. По томе и молитва као израз ове тежње садржајеч својим јест једнако осећање своје духовне сиротиње и немоћи, и неирестано искање милости од Господа". Глас црквених чатања. песама. молитава и молења, јест глас душа наишх, који је изливен зз сазнаља и осећања наших духовних нужда и потреба; то је глас свега човештва, које сазнаје и осећа своју сиротињу, свој јнд, своју грешност и потребу Спаситеља". Услед тога молитва је пре свега прошење иомиловања. „Ви чујете у цркви највшпе гласове свештенослужитеља, чтеца и појаца, којн поје о нашем помиловању. То значи, да смо сви због грехова наших заслужили казну од Бога и да најпре морамо сетити се, да смо грешници, па да морамо замолити Госнода неба и земље, кога сваки дан и сваки час гњевимо нашим неправдама, ради помиловања". — За тим „за то, што ја ништа свога немам, него имам све од Бога до најмањег покрета срца, до мисли свете и светле, а без Бога ја сам ништа, и још горе, ја сам свако зло, то ја имам јаки иовод, да за све нритичем с молитвом к Богу".

Избор ваеељенеког патријарха Цариградеког Јоакима III. У среду 23. маја о. г. у 10 часова пре подне, на закавани дан за држање прве седнице изборног абора за бирање новог Патријарха, сакупише се сви изасланици — иуноиоћиици од сгране разних епархија и есиафа, као и свн чланови Св. Синода и Мешовитог Савета на општу седиицу, која је држаиа у велпкој сали Патрпјаршиској, тако званој „велика синодална сала." Пошто су се сви чланови — клирици п мирски — сакупили, извршен је ирозив свију чланова иа што је сваки одговарао „ту саш." За тим, ношто се свршило ирозивање и констатовало се да су свн члановн нрисутни, устао је

бруски Митрополит и заступник Патријаршиског Престола г. Натанаило, и једним кратким али тронутим говором истакнуо је важпост тога збора за све православне и свечано прогласио отварање седнице. Тога момента затворише се врата сале и отпоче се отварање коверата послатих од стране епархијских Митрополига, у којима су приложене биле цедуље, на којима је било прибележено име кандидата за будућег ГГатријарха. Број свију цедуљица пзноси 78, од којих Је једна бела и без имена. Цедуљице отварала је нарочито за то одређена комиспја од четири лица и то: једап члан Св. Синода и митрополит Гребенскп г. Доротеј, један члан Мешовитог Савета г. Сурлас, први секретар Св. Синода Арх. г. Фотије и један стари патријаршијски писар г. Ксантопуло, а имена кандидата прибележена на цедуљицама читао је на глас секретар Св. Синода г. Фотије. Пошто су сва имеиа истакнутих кандидата прочитана, нашло се да је њих 20 на броју исгакнуто, и то са следећии гласовима: Јоакнм Ш. добио 33 гласа; бруски митрополит 5; халкидонски 7\ једренски 3; бивши Патријарх Константин V. 2; кизички 2; никомидиски 2; лерокалимноски 1; амасиски 3; бивши Патријарх Неофит 2: хијоски 1; јанински 3; серески 1; дерконски 5; митимниски 1; варненскл 1; рфески 2; вериски 1; солунски 1 и трапезунтски 1. Пошто је и то свршено, а пошто по народним канонизмима по 6. пзраграфу даје се право члановима да и они могу истаћи но једног кандидата за кога они мисле да има све способности за будућег Патријарха с тога на осиову тога истакнута су још четири кандидата н то: смирненски митрополит, никејски, ксантиски и ираклиски, и тако број кандидата попео се на 2-4. Када је и ово свршеио, састављен је списак имена истакнутих кандидата, а за тим начпњена је мазбата и уз списак послата Високој Влади на преглед. Пошто је Висока Царска Влада нрегледала списак, и иошто је избрнсала пмена следећих кан-' дидата: халкидонског, једренског, дерконског, јанинског, сереског, лера-калимноског и смирненског, одмах истога дана вратила је списак Патријаршији на даљи поступак. Одмах пошто је са В. Порте враћен списак Патријаршији, позвати су нарочитим иозивиицама сви изасланици — нуномоћници на другу седницу у Петак у 2 часа иосле иодне за коначни избор буду ћег Вас. Патријарха. Тога дана, т. ј. 25. о. м. од изјутра цочео је народ у ма-