Српски сион

сама поилављати Фанар са свију страна Цариграда, особито из Пере. Стотинама чамаца просецало јо плаву воду Златног Рога и иреносило је људе сваког реда и сталежа у Фанар. Један за другим су од ћуирије до Фапара снурали се пароброди натоварени гомилама л.уди и искрцавали их на Кил-Бурну — Фаиарска скела. Улице испред Патријаршије, као и двориште патријаршиско заузети су били огромним масама људи тако, да је пролазјош пре подне био немогућан. Било је већ један и ио час по подне када су владике и изасланици иочели долазити у Патријаршију. Чете коњаничких иолицајаца крстариле су по улицама Фанара, а на великој патријаршијској капији одржавали су ред при улазу гомила пешачких полицајаца и иатријар. кавази. Тачно у 2 ч. и 7. м. сакуплзени су били у Вел. Синодалној Сали сви члаиови, и после извршених Формалности, као о потписивању и читању имена свију присутних, прочитан је састављени протокол пређашње седнице и за тим списак имена оних кандидата који нису искључени, а којих је било 17. Пошто је то свршено устао је заступник Патр. ГЈрестола и администратор Њ. ВПр. бруски Митроиолит г. Иата најило и једним кратким говором нозвао је чла нове, да сваки изабере од оних 17 кандидата тројицу. Тада су раздељене члановима цедуље од беле хартије, на којој је сваки забележио имена трију кандидата од оних 17, за које је он мислио да имају све способности за будућег Патријарха. Пошто су сви готови били са цедул>ама, сваки је устајао и цедуљу својеручно носио пред комисију нарочито за то одређену и остављао на сто. Цедуље је отварао корчански Митрополит г. Гервасије и гласно читао забележене кандидате, а у књизи ирибележавао је први секретар Св. Синода. После прочитања, нађено је да је истакнуто 11 кандидата, и то са оволико гласова: Јоаким Ш. 83, Варневски Митр. Поликарно 69, Хијоски Митр. Консгантин 72, Никодимски Филотије 6, Солупски Атанасије 5, Кизички Константин 3, Никејски СоФроније 4, Бруски Натанајило 4, Трапсзунтски Константије 3, ЕФески Јоаким 2, бивши Патр. Константин V. 1. Пошто су највише гласова добили Јоаким Ш., хијоски Константин и варневски Поликарно, кандидација за бирање трију кандидата остала је на овој тројици. Кад је и ово утврђено,

устали су сви и клирички и мирски чланови и сишли »у у Патријаршиску цркву која је дупком пуна била људи разних сталежа. После уобичајеног у оваким приликама црквеног обреда, нрочитаи је састављени протокол о законитости истакнуте тројице кандидата. За тим заступник Патријарха позвао је Синодалне митрополите и оне од владика, који су се овде случајно затекли да од тих трију кандидата изберу будућег Патријарха; раздате су цедуље беле хартије свима владикама, и сваки од њих, забележивши име кандидата, прилазио је трпези иостављеној у средини храма, л.убио је св. Еванђеље на трпези и бацао у кутију своју цедул>у. Пошто је то свршено, иребројале се цедуље и изишло је 18 њих, т. ј, тачно онолико колико је и гласача било. За тим је отночето отварање цедуља и, још није ни добро прочитано и изговорено име Јоакима Ш. које је на цедуљи записано било, а дигао је се такав урнебес уз клицање „живео Јоаким Ш!" да се није могло чути даље пребројавање гласова. Ну када је број гласова датих једно за друго све за Јоакима стигао до 9, онда је мало и велико гракнуло „живео!" Прочитане су даље цедуље, и изашло је да је за Васељ. Патријарха изабран Јоаким Ш. једногласно не изгубив ни један глас, носле чега је начињен у цркви званични протокол о избору и сви су Синодални потписали, а за тим су се сви изасланици — пуномоћници и владике сакунили у Великој Синодалној Сали, где је начињена мазбата коју су сви ирисутни потписали и нредата великом Логотету Ставраћу Аристархибегу да однесе министру Правде и Вера, којом се извештава В. Порта званично о избору новог Вас. Патријарха, и тиме је коначно закључен избор новог Патријарха. Тога истог дана Св. Синод и Мешовити Савст држали су седницу, на којој је решено, да у Св. Гору иде нарочита комисија засебном лађом и прихвати досадањег светогорског пустиљака а садањег Васељенског Патријарха Јоакима III. Јоаким Ш. родио се 18. Јануара 1834. год. у предграђу Цариграда тако званом Бојаџи кеј, а од оца Димитрија и матере Теодоре. Прво име било је Јоакиму „Христо". Као рођеног овде у Цариграду, грчки новинари зову Јоакима „византинцем", ма да му отац и мати нису византинци, већ Трачани из паианчице Евћара, која се налази на 5—6 часова североисточно од ва роши Крк-клисе или „Лозен-града". Када се за