Српски сион

Бг. 23

.СРИСКИ СИОН."

С гр . 387.

време чувених Крџалија 1797. год. народ поменуте паланчице раселио, већина љих населила ее у данашњем предграђу Цариграда Бојаџи-кеју, које је пре носило друго име, а које се после назвало Бојаџи-кеј због тога што су досељеници всћином били бојаџије. Међу тим досељеницима, дакле, били су и отац и мати Јоакима, који су се ту доселили и где је се пређашњи Христо, а нотоњи Јоаким родио. Према овоме дакле данашњи Вас. Патријарх Јоаким Ш. с иравом се може сматрати више Трачанином но Византиндем. ГЈређашњега Хрисау вукло је срце још из младих година да се закалуђери и тако свршивши школу у Бојаџи-кеју, отиде у Св. Гору где се и закалуђери. Тамо се није много задржао и из Св. Горе отишао је некоме владици у Влашкој, код кога је две године служио као јерођакон. Из Влашке је отишао у Беч и у тамошњој грчкој цркви служио је неколико година као ђакон, где је том приликом научио и немачки језик. 1860. год. вративши се у Патријарха Јоакима II. други ђакон патријаршиски, а за тим 1863 год. би унапређен за В. Протосинђела. Поеле пада Јоакима II., и он би отпуштен из службе и стављен на расположење. После годину дана назначен би за Митроиолита у Варну, одакле је носле 9 -10 год. премештен у Солун, где Је владиковао до 1878. год. 23. Октобра те године изабран за Вас. Патријарха. Када је Јоаким дошао у Цариград, нашао је Патријаршију у нотпуном растројству, црквене етвари у незавидном положају, а клирички чин у раснуштеном стању. Јоаким Ш., иун живости, енергије и осећаја према свему што је свештеноприличније, заузео се свом својом снагом да оно што не ваља иоправи, оно што Фали да накнади итд. Као најпрече му је било иоирављање Финансија у Латријаршији. За тим ионовио је централну свештеничку школу; саградио је сиротни дом; основао је иатријаршиску штампарију, и лист „Еклисијастики Алитија"; ревносним својим заузимањем код овдашњих богаташа ностигао је да се из основа подигне она великолеина зграда за школу на Фанару тако звана „Мегали ту генус схоли" (велвка народна школа); за његово време иоправљена је Богословија иа Халки, а поред болнице у Балуклији нодигиуто је одељење луднице, ноирављене су школе у Фанару, он је оградио зидовима гробље у Е-рикану; он је први одредио инспектора над школама у Цариграду; очински се постарао о ре®ормисању и

унапређењу црквеног певања, о нристојном држању клира итд. И све је ово ЈоакимШ. учинио за кратко време, т. ј. за растојање од 5 — 6 година, од 1878. до 1883. Децембра 9., када је због независних од њега разлога и узрока поднео своју оетавку иа Патријаршиски Престо. После поднете оставке повукао се у евоју кућу у Бојаџи-кеју. Пу пошто и ту нису га на миру остављали, кренуо се отуда и отишао да носети Божји Гроб и Александрију, и најпосле се стално пастанио у Св. Гори у манастиру Милопотама, где је скоро 15 година провео као пустињак —■ далеко од овог света, одаклеје сад нозват опет међу овај свет да му погрешке поправи и пружи лека његовим ранама нанетим од стране л.уди који су се само за своје интересе бринули, а никако за напредак цркве и Православља. Овакав је Јоаким Ш. ире 17 год, био. Какав ће се сад показати видећемо. У српским круговима избор Њег. Светости Јоакима III. примљен је веома симпатично и са лепим надама. „Цар. Гласник."

Књижевне оцене и прикази. Зборник црквених богослужбених пјесама, псалама и молитава из типика и црквенословенски рјечник За православне српске цркве и школе на свијет издали иротојереј Јован ЖивковиЛ проФесор у богословији и Јован Живановић нроФесор у гимназији. У Ср. Карловцима. Срп. Манастирска Штампарија. 1901. Стр. 671, вел. 8°. Цена 7 круна (или 8 динара и 50 иара). Пршсазује: Ђорђе Магарашеви^. (Наотавак) Длшинх дакле значи у опште узвишено место, као што је и у нашој цркви тај облик исто имо добило. Може се овом и нриговорити, да г. Живановић иије мислио износити и етилмологију ваљда, и значење појединим речма, шта све она може значити или за што баш да то код нас значи као што се у овом иослу огледао у Гласу Истине г. 1885. (кратак нреглед литурђијски књига грчкословенске цркве). То би га дакако далеко одвело, али ће се многи код ове речи упитати, зашто се тим именом назива таково место у иашој цркви, као што ее на многим местима у овом речнику оваким иутем ишло. II. пр. у речи : „Днтилижсх" «усф,1ото7 (ваљда: а7Т1[и'уа:оу), апИтепбтт, Ту се хтело то показати, као што