Српски сион

Б р . 24

„СРПСКИ СМОН."

С тр . 405.

највеће иконе: Св. Тројство, Тајпу Вечеру, Христа Спаситеља, Мајку Божју, Св. Николу, Св. Јоваиа, Рођење Христово и Ускре, а у врху и Распјатије. Иконе су исписане на нозлаћеној подлози, али се сјај тога злата изгубио са шаренога стаклета на црквеним нрозорима те је чисто дошао таван. Икопе су све светле и живе бо.је — времеиом ће и онако иотавнети, од дима свећа и кандила и под утецајем топлога испареља у цркви. Цртеж је леп и правилан а за свилу и кадиФу Предићеву зна свако, да су тако живо исписаие, да би их могао руком опипати. Желели би смо да су оне две горње иконе : Рођење и Ускрс мало шире — јер би биле, одоздо их гледећи, онда много и јасније. Ванредно утиче на гледаоца она дубока замишљеност у очима Мирликијског чудотворца и снај сашалачки занос у лику нророка и претече Христова, кога би могли слободно сви сриски списатељи да узму себи за образац и за свога натрона, ако су ради да не помру од глади од српских књижевних награда! Уметнитки рад нашега генијалнога и сувише скромнога Предића моћи ће се оценити тек онда, када на пролеће доврши све иконе на овоме иконостасу последњим потезом своје неуморне кичице. Декоративни молерај, којим су измоловапи и украшени дуварови мапасгирске цркве, изглеца по сводовима као нрави емаљ. Сводови су обојени лаком зеленкасто модром бојом, подељени су на кругове, који су нокривени златним крсговима и орнаментима. У нрелазима у трула, исписана су попрсја пророка и евангелиста, кичицама загребачких сликара. Дуварови су имитација зелепкасто жутог камена са хоризонаталним портурама, орнаменти су врло укусни, хармопички и неки у византијском слогу на позлаћеној нотки. Певнице и столови су од простога храстовог дрвета; лепо су срезани, изрецкани и позлаћени. Особито је леп престо Матере Божје са оном старинском светом иконом Богородичином. На престолу ове стародревне светиње паше, коју је исписала вешта кичица каквог старог српског зограФа, био је у старој

цркви овај иатиис: „В чест чудотворнога образа пресвјатија Богородици називајемој Шиклеушка — трон сеј воздрузисја иждивенијем високороднога госнодина Пивла ПепадовиЛа, архиепископа митроп. и обшченароднога секретара." Овај ктитор Гргетешке старе цркве био је синовац митрополитов, а натнис иконе чува се данас у старој манастирској трапезарији — данашњој манастирској библиотеци — у којој ' је даЈ исиисати по дуваровима ликове српских светитеља год. 1780. „го''подар Сгеван Рајкович житељ и бургер В. Бечкеречки". Црквени прозори су испуњени стаклетом израђепим „еп ^пзаПе" — исписаним лепим шарама а има их у апсидама и на платну цркве свега једанаест. Са сводова црквених висе два велика позлаћена полијелеја, један је већи а други је мањи а оба су стилизована византијски и исковани вештачки од железа, богато позлаћени и шарено лазирани. А.ко поменем да су басамаци од црвеног мрамора а кретилница од белог мрамора, чини ми се да сам споменуо готово све што је у манастирској цркви обновљепо. Истина је, да ова нова манастирска црква не утиче на човека мистично, није мрачна, чађава ни буђава, није као што су негда биле, него је светла и чисто свечано весела. — Она стара црква ми је дух мој скрушавала, обарала ме је, ништила ме је; ова нова манастирска црква уздиже ми душу моју Богу на нрестоље, те ме чисто нозива: да благодарим Богу топлом молитвом што сам жив, те могу да славим свето име Његово! Ову и оваку обнову манастирске цркве извео је по жељи и по замисли архимандрита Илариона Руварца, договорно с њиме, технички саветник краљ. земаљске владе у Загребу архитекта Херман Боле. Он је за овај посао израдио ове иредлоге, основе и нацрте за појединости и прорачуне, па су по томе израђивали ноједипе послове парочити мајсгори у Загребу. Поједииости у овоме раду опомињу нас на радове Болеове но црквама нашим у Загребу, Пакрацу, Јасеиовцу и кукуљевот капели на српском делу гробља на Мирогоју — али је ипак