Српски сион

Стр. 406

„СРПСКИ

СИОН."

Бр. 2 4

ово у многом чему, а нарочито у иконостасу и унутарњем украсу цркве носао много лешни и савршенији. У женској препрати, с десне стране врата, узидана је сиомен нлоча од црвенога мрамора на којој је златним словима урезан овај натпис: „Храм овај св. Светитеља и чудотворца 0. Николаја, бивши са звоииком саграђен год. 1771. и дом манастира Гргетега, који је дограђен год. 1766. обнови се помоћу Бојкјом и украси се новим иконостасом љета Господња 1901 , за сретне владе цара и нашега краља Франца Јосифа I., при архиепископу, митроиолиту и светјејшем патријарху срнском Гвортију ЕраиковиЛу, под руководством архитекта и грађанскога саветника Хермана Болеа — трудом и настојавањем манастирскога братства : Жлариона архимандрита, Јосифа намесника, Гедеона духовника, Атанасија еклезијарха и јерођакона Никодима. Слава Богу!" Ево овом маленом и скромном илочом овековечен је спомен оних, који су се трудили око овога великога и дивнога дела и молили се Богу да им оно уеие. Заиста овако су радили и овако су скромпи били и они стари срискп калуђери, који су се трудили око нодизања Манасије, Милешева, Жиче, Студенице, Високих Дечана и Ђурђевих Ступова — и свих осгалих наших црквених сноменика, немих али ииак речитих веспика некадашње српске славе, они велики ревнитељи светога православља и неустрашиви поборници за српско име и милу народаост нашу. Уз обнову манастирске цркве преустројено је и обновљено је и келејно здање манастирко. П ознавао сам добро оно старо мана стирско здање, у којем сам" нре 35 година, као сиромашан српски ђак, иомоћу мило стиве руке и племенита срцатадашњега архимандрита гргетешкога Германа Аигели' а, у свежем ваздуху убаве Фрушке Горе, новратио своје порушено здравље, клонуло са многа и напорна умна рада. Много и много иута сам благодариим срцем номишљао на оне малене, ниске и мрачне одаје манастирске, крај којих су брујали славуји а кашго грмила и бујица

у манастирском потоку. Те су одаје данас високе, светле, лено и угодно намештене. Од старога намештаја остао је — у настојатељевој библиотеци — само онај велики округао, историјски сто, на којем су АнгелиЛ, МандиЛ и МилетиЛ израђивади предлоге за уредбу о устројству српских црквених општина за народни сабор од год. 1864. и 1865. Сав памештај је од све три гостинске собе, V великој сали, у малој траиезарији и у настојатељевим собама нов, иристојан али леп и укусан и кроз проширене нрозоре пробијају весело топли зраци сунчани. У великој манастирској дворани дочекали су Његову Светост српског иатријарха Георгија и иоклонили су му се: преосвештени епископ Бачки МитроФан, а у име котарске области иришке: Др. Никола Малешевић предстојник, Стјеиан Милошевић котарски судац и Др. Сава Мирковић лечник. Ту беху и Др. Ника Максимовић иотпредседиик Саборскога Одбора, Лазар Руварац умировљени потпредседник краљ. банскога стола, Антоније Хаџић председник „Матице Српске", Др. Лаза Костић српски песник, протопрезвитери: Јован Јеремић Ср. Карловачки и Ђура Страјић Велико Бечкеречки, Димитрије Руварац, управитељ манастирске штампарије, Јован Живковић проФесор богословије и Вељко Радованчев нарох Црепајски и још многи други одлични Срби из Ирига, Руме и из окплних села. Од Фрушкогорских настојатеља приступише да целују свету десницу своме врховпом архинастиру архимандрити : Анатоли е Јанковић крушедолски, Димитрије Бранковић беочински и Георгије Марјановић Кувеждииски; протосинђео Иларијон Зеремски хоповачки; игумани : Спира Илић раковачки, Сава Орловић јазачки и Сергије Ионић врдничко - раванички ; управитељи манастира Нестор Обшић бешеновачки и СераФим Винчић В.-Реметски. Његова Светост имађаше за свакога, који год му прилазаше архинастирској десници неколико снисходљивих речи и усрдних питања. После кратког одмора од јутрашњега пута, огласише нраш ије са брежуљка у мана-