Српски сион

Стр. 41б

„ОРПСКИ СМОН".

Вр. 24.

оним из прошлога века провлачи иогрешка: роди место родк! (асе. р1.) Лпостол^кк, пророкижх, оусчитмеи велики су русизми место дрквенослов. правих акузатива лпостолм, пророки. учители. Тако нам је изнео читаву реченицу какова би морала гласити: „И ош оуви; положи Когх ех церкки перк^ке лпостолм, кторое пророки, тре= тје о^чители. . ." Многи су читали речи: кх испок^кдлше и кх км"кнот8 ок/ Нклс /а еси", а тешко да су им знали право значење. И то је место протумачено у овом речнику, и значи : „У неописано стање и у велику љепоту обукао си се." Протумачио је и значења многим речма, које се не могу лако разумевати. Такоје показао да клада, које би можда требало да према руском гласи колода, да она реч значи справу за мучење. Протумачио је да реч: Козлогласокани значи управо (,га§'оесИа. И овде би добро дошло тумачење, шта значи реч: {га^оесНа. КоцјВнл значи иодсмевање. Пратумачио је многе друге са значењима, на које би тешко ко дошао читајући и сам текст. Интересна је реч ликх, где се госп. Живановић не слаже с Вуком да значи „подвикивање", него „играње". Код речи: Журоположницл рекао је и нротумачио г. Живановић да она значи онога или ону, која рађа миро, који точи миро: Отче Нјколае, прескАтлго д8\л л^роположницд скш.. Код речи Нлродх показано је како је и Вук нревео: „а бејаше парода заједно око сто и двадесет имена". Овде не значи та реч то, него би то место требало превести : А бјеше број душа скупа око сто и двадесет. . Ну, ми би овако идући могли прећи читав речник, јер је цео својом садржином и начином тумачења интересан. Ну, то нам није била намера. него хтедосмо само на неким примерима изнети начин, којим је израдио нроФ. Живановић овај речник, као што ради и на великом црквенословенеком речнику. Не ћемо се дакле забавити око целога овога речника, него истичемо само неке речи из њега, да се на њима види изнесени правац, којим је г. ЈКивановић ишао у овом свом послу. Такове су речи: Кезчлджх, насбфнкж, на= чатокх, нЈзакистнкш, нокопрескфи, породити, прлкосллкена, предклрити, проста, с<шозрачн'к ; слокшши, слЈотр^кни, стл'кн&, точило, гад ит. д. Многе слов. речи у овом речнику није иротумачио г. нисац српски, као што смо то на

некојима и показали, него их је иротумачио грчком, а гдекоје латинском, а гдекоје онет српском и немачком. Ну, и сам вели г. писац у почетку свога речника, да је требао сваку реч протумачити грчним, служећи се матицом откуда је текст и потекао и откуда ће се најбоље и разумети садржина текста. И сам је г. Живановић онравдао то, а знамо да би и веома мучан посао био по матици за Зборник тражити потребне речи, а ако је лат. и немачки иротумачио, чинио је он то према снреми својих ученика. Ну и тај недостатак иснуниће се, ако се узмогне при другом издању ове књиге, а то евак жели, јер је ова кшига нов појав у нашој црквеној књижевности са веома лепом и корисном сврхом, за коју треба да се отимају сви они, који се о том послу баве. * Знаменито је у овој књизи особито то, што се покушало да буде у њој један иравоиис. „Правапис није у свијем цџквеним књигама једнак, а у нашем је „Зборнику" изведен конзеквентцо једним иравцем. То је чињено да се облици одмах схвате и иогоде, како би се текст могао потиуно разумјети". Како рекосмо ово је први и уснешни покушај у вашој црквеној књижевности, а колико је он добро дошао, најбоље показује сва наша прошлост од сеобе наше овамо, кад загледамо у све наше и црквене и нецрквене књиге писане слов. језиком. Не само да се није знао црквени језик, него ни правопис његов, тако да је сваки писао како је хтео и како га је памет учила. Тому су криви приређивачи црквенослов. књига за штампу, јер они, нити су пазили на матицу како треба, нити су им облика знали, као што смо то иоказали на писању црквенослов. граматике пре Живановићеве и на црквеослов. граматици проф. Живановића. За овакови дакле посао требало је двоје: Тачно тхознавање и разумевање грчке матице за наше цркв. књиге и темељно иозпавање црквенослов. језика. Јесмо ли ми то могли тражити од рада Константина ФилосоФа о правопису (8(;агте I.), и јесмо ли ми то могли тражити од првих наших редактора носле светосавскога рада, од јеромонаха Макарија, Пахомија и других трудбеника око редиговања цркв. књига наших за штампу?