Српски сион

С тр . 400.

.СРПСКИ сион«.

Б р . 24.

неким примедбама као такав, који одговара потреби, (С. 0. 5427|1465 ех 1899.) те је уз цену од 188.524 К. 05 пот. расписана (офертна) минуендодражба; да је поверено извршење градње предузимачима Рајхлу и Молцеру из Суботице са наплатом 1*1 % на грађевну своту (С. 0. 2863)677 ех 1900.) те по исходу грађевне дозволе и сачињењу уговора (С. О. 4149Ј787 ех 1900.) градња отпочета. Предузимач има предати готову зграду I. августа 1901. Уз то имам споменути још и одлуке бр С. О. 6489)1385 ех 1900. и С. О. 8725|2266 ех 1900, које се односе на неке измене и допуне код градње (паркет, завесе, подрум, громовод и др.); и најпосле и одлуку бр. С. О. 8784(1822 ех 1900, којом је установљена сиомепица за темељац-камен ове резиденције, који ће се осветити овога пролећа. Иначе постоје многе одлуке, које се односе на обнове, допуне и оправке код епископских ресиденција, као што су одлуке: бр. С. О. 1493)22 ех 1899. н С. О. 7508)2400 ех 1899. (дозиђивање просторија за канцелариЈе и архиву у Пакрацу); бр. С. О. 1648(24 ех 1899. и С. О. 5430) 1464 ех 1899, (оправке и дозиђивање у Плашком); бр. С. О. 1814)23 ех 1899. (електрично осветљење) и С. О. 6364(1224 ех 1900. (асфалтовање око двора у Темишвару, где ваља да се прода камен, и новац унесе у фондовску благајницу); бр. С. 0 997|516; 7065(1743 ех 1899; С. 0. 2268)633, 3544 3563(746; 5930|1168; (оправке на „Исајлову" у Н. Саду за своту од преко 13.000 Круна.) У години 1899-ој исплаћено је на оправке и осигурања епископских резиденција — — — — — — — — — — 31,810 К. 20 пот. а у години 1900-ој — — — — — — — 12,963 К. 03 пот. Најпосле код овога предмета имам споменути одлуку бр. С. О, 1245Ј28 ех 1899. у којој се прецизира, које мање оправке на резиденцијама спадају на терет дотичном плодо уживаоцу, а које на терет неприкосновеном фонду. Услед расположења под бр. С. О. 1436)25 ех 1899., враћено је епископији горњо-карловачкој узурповано земљиште епископијско („1суглана и ) у посед. (С. О. 6521(1416 ех 1900.) Сшвар засађивања еиискоиијског земљишша у Вршцу виповом лозом , о којем је била реч већ у претходним извештајима, развила се тако, да по извешћу преосв. г. епископа вршачкога уговором обвезани А. Г. није био у стању задовољити захтевима уговора, те није виноград у онаквом облику ни подигнут, како се уговором утаначило; па по што ни г. епископ нема средстава за такво инвестирање; а да не би виноград остао необрађен (ненакаламљен и др.) то се преосвећени исти г. епископ обратио с молбом, да му се дозволи, да подигне хипотекарни зајам из аграрне банке уз 15-то годишњу отплату, коју би дужност, до коначне отплате, свагдањи епископ сносио; ну всл. саборски одбор није те молбе решио мериторно, него је изјављено, да се позове и притегне А. Г. на испуњење уговора (С. О^ 1416)26 ех 1900.) Услед утока преосвећеног г. епископа уништио је преузвишени г. кр. уг. министар-председник ову одлуку и наредио, да се донесе мериторна одлука, на што је високославни саборски оддор донео мериторну одлуку дне 15. (28.) септембра 1900. бр. С. О. 4609)1144, којом је преосв. г. епископа са молбом одбио, да се па шерет поменутог виноградског земљишта као нар. цркв. добра диже зајам, јер се то земљиште не увлачи у конгруу епископске дотације, нити је законом наређено, да се мора засадити виноград, ако угине. Преосвећени г. епископ је и против ове одлуке поднео уток високој кр. уг. влади. (С. О. 8054(1741 ех 1900.) По што преосвећени г. епископ вршачки није био вољан даље држати коње, краве и кола, што припадају еиискои. фупдус-инструкшусу у Вршцу^