Српски сион

Вр 24 „СРПСКИ

(23) јуна 1901. На то црквено обитељско тржаство, част узима себи братство истог манастира (име и црезиме иозвапога) смерно и учтиво позвати. Архимапдрит Ћларион с братством." Освануо је леп недељпи дан, топао и свеж, после красне летнве кише. Било је осам сати ујутру, кад је врховни поглавар срнске православне дркве, Његова Светост преузвишени господин ериски митронолит и патријарх Георгије БранковиЛ, на својим свечаним кочијама, која су вукла четири дивна зеленка, уз громки пуцаљ црквених прангија са брежуљка више манасгирске „табле 1 ' и уз умилни звук манастирских звона стигао пред врата маиастира Гргетега. Смерним кроком, окружен готово свиманастојатељима Фрушкогорских манастира, стао је архимандрит Иларијон нред свога духовног поглавицу, поклонио му се дубоко и ноздравио га је радосно : — Добро иам дошао Свети Патријарше паш! Као што нас топло обасјава ово жарко Божје сунце с неба, тако исто нека обасја архипастирска милост Твоја ову скромпу обитељ нашу. Добро нам дошао и благослови нас, Свети Оче наш! И уста побожних отаца калуђера и присутног народа узви се громки узвик ,,Живео српски патријарх!" када је ЕБегова Оветост, делећи свој патријарашки благослов, крочила на манастирски праг и ношла кроз редове побожнога стада свога, које беше већ испунило широке ходпике манастирске а машаше се свете деснице свога врховнога архипастира. Дошав по пријатељскоме позиву мана стирскога настојатеља на ову свечапост из Будимпеште, а допратив Његову Светост по високој милости Му, из Карловацч у Гргетег, поздравих се радосно са пријатељима и познаницима, упознах се на брзо и с грађевинским саветником г. Хермапом Болеом из Загреба, који је преустројио и обновио манастирску цркву и здање, те нохитах да прегледам пре свега обновљени храм, док се још није отпочело велелепно чииодејство освећења му. Стара црква манастира Гргетега није имала свога јасиога неимарскога слога, ако је као и све друге наших Фрушкогорских

СИОН> С тр . 403.

манастира носила па себи обележје грађевина из доба царице и краљице Марије Терезије. Ограђена је сва у наоколо манастирским ћелијама из којих се узвисила црквена кула. Ио овој садањој обнови, премештене су велике степенице у осовину цркве те се са истих иде управо у манастирску капелицу. Кад се снустих преко трократних стененица, кроз трем испод црквене куле, виђаше се предамном сва унутрашњост нове цркве — чак до дивнога јој иконостаса. Разгледајући цркву пажљиво, видех да су главни делови старе цркве остали очувани, лађа цркве подељена са три коланаста свода, међу којима еу еада разапета три плитка кубета. Оио старо велико кубе, што је било над солејом и зиданим олтаром, које је наседало на коланасте сводове без органске везе срушило се, колени су попустили, црквена платна, зидови, те су сводови били нопуцали. Све су то израдили подземни изданци, струја манастирска потока и чесме а зар нешто и земљотрес од год. 1880, који је потресао и Фрушку Гору Било је крајње време, да се ова темељна обнова предузме, црква утврди и обезбеди. Као што могох, по тумачењу г. грађевинског саветника X. Болеа у краткоме времену да разгледам цркву, уверих се, да се исти архитекта трудио да цркви даде слог старих српских храмова, српско-византијски слог, онако као што се исти историјски развио. Пре свега обновљен је свод изнад апсиде и изнад трула, поправљени су сводови и оснажепи новим деловима а све то спојено је чврсто железним траверзама и нрстеновима. Унутарњи су дуварови нрема слогу срезаии и украшени. Кров и грађа на њему је сасвим нова, црква и кула јој бакром покривена. Опољашњи облик цркве је прост али је карактеристичан. Са крста који чипи округла олтарска апсида са крацима десие и леве певнице, црквени је облик и врло живостан. Црква је оперважепа конзонама а на нрозорима имају округли мали сту-