Српски сион

СТР. 402. „(ЈГИСКИ <ЈИУ11. а БР. 24.

Гргетега, која са бакарним врхом својим иламти на јаркоме летњем сунцу кано грдна упаљена воштанида пред ирестољем Свевишњега. Узвити се на лепоме дапу из Срнског Сиона дивпим путем уз Банстол ; ногледати са њега преко нлавога Дунава на равну Бачку и Банат; ухватити оком преко дивиога дола Добриловачког лиснати вис Стражилова и на њему у шуми бели лабуд — споменик на гробу нашег умилног славуја Бранка; нослушати тихо брујање манастирских звона Велике Ремете, када им звук нрелеће преко лисиатога Убавца; спусти ти се кроз кратки клаиац у долину Крушедолску; минути мимо Срнскога Пантеона у манастиру Крушедолу ; сетити се свих оних великих и славних Срба и Срикиња, који бораве ту вечити санак; успети се на висоравањ те отуд ухватити .оком лево планину Авалу у Србији, Мотајицу у Босни а десно, у лиснатој гори исиод Венца, беле, високе куле манастира Гргетега и Хопова — заиста је то један од најлепших и најмилијих погледа у нашој дивиој, убавој Фрушкој Гори. Не зна се, ко је и када је основао манастир Гргетег. Из речи, расправа и приложака његовога садањега ученога настојатеља архимандрита, српског историка, Илариона Руварца, зна се толико : да је и мапастир Гргетег ностојао за турскога господарења у Срему и да је зидан под Исаијем Ђаковићем, јенопољским владиком и ирвим митрополитом, на подножју Вепца. Манастир Гргетег је у Фрушкој Гори после Крушедола најимућнији својом земљом ораницом и ливадама па Банковцима, својим шумама, виноградима и воћњацима а озидан је, као већииа Фрушкогорских манастира, кућом унаоколо и одоздо на један бој о брегу приземном а црква му је у среди. Одавно се слушало, да је црква манастира Гргетега врло трошпа, ношто јој темеље подлокавају планински извори, да оно велико црквено труло јако нритискује слабе зидове, да би манастирску цркву ваљало темељно оправити, али знало се и то да је мапастирјош од год. 1842. доста задужен.

Архимандрит Иларион Руварац примио је уираву манастира Гргетега год. 1874. Знало се у Срнству: да је он за ово 27 година своје управе овим мапастиром ироучавао изворе српске историје и расветлио својим бистрим умом, огромвим знањем и оштрим пером многу тавну страну наше прошлости — али да је оп, за тих 27 година научнога рада свога, одужио тихо и нечујно и сав грдни дут манастира Гргетега, да је отворио манастирској еконолшји нове обилие изворе, из арихода манастирских уштедио толико, да је мотао са 66 000 фор. сјајно обновити не само манастирску цркву нето и цео манастир Гргетег — то се сазнало тек данас о овој дивној светковини, о освеНењу храма манастира Гргетега. Радити у лепој хришћанској слози и братској љубави са својим манастиреким братством из год у год и дању и иоћу неуморно, тихо, мирно, истрајно и поштено, а све у славу Божју, у корист српског рода пуних 27 година — па тек по крајњој духовиој нотреби изићи са овако сјајним резултатом пред свога врховнога црквенога иоглавара и молити га: да благослови ово свето дело и да освети овај велики подвиг; позвати и свој мили православни народ, да буде учеснику радости о дану овоме кад конац дело краси — и све то учинити скромно, баш онако, као кад се у лепој пролећној зори рађа јарко сунце, тихо, величанствено — то је заиста сво.јство само великога духа, дело човека, који се високо уздигао пад свима нама обичним људима. Тај велики човек, тај дивни, јединствени сраски калуђер, кога смо и данас још боле иознали на делу његовом ио снази духа, ио иобожности дугие, ио илеменитости срг^ањегова — ]есте Иларион Руварац, архимандрит Гр■ гетешки. I Учасници светковине освећења цркве манастира Гргетега добили су овај позив: „Његова Светост, Преузвишени Госнодин Архиепископ Карловачки и Митрополит и Патријарх Српски Георгије, осветиће Божјом милошћу обновљени храм светитеља Оца Николаја манастира Гргетега дне 10.