Српски сион

стр. 438. „српски сион." ; бр. 26.

припремни течај, кога повери своме другу Ираклу, а сам за себе задржи виши течај, у коме нредаваше уз филозофију и вишу богословију. Ориген беше створен за учитеља. Премда пре беше стекао силно искуство, поучавајући своје ученике у граматиди, посвети се он сада са свим поучавању катехумена. При томе поступаше према самом себи врло строго, ограничава-јући своје потребе на најмању меру. Бринући се са напредак своје школе, не заборави он ни своје властито усавршавање. Он се одаде на изучавање филозофских штудија слушајући од најгла''Овитијега Новоплатоника његова града, Амонија Сака филозофске доктрине, а уједно са највећим жаром пригрли и взучавање Св. Писма, због кога научи на брзо и јеврејски језик. Ова знаменита делатност Оригенова би прекинута путовањем његовим у Рим и Аравију. Кад је 215. и 216. под царем Каракалом настало гоњење у александријској опшгини, поврати се он у Александрију, а за тим оде у Палестину, где буде врло љубазно нримљен од својих пријатеља, епископа у г Иесарији Теоктиста и Александра у Јерусалиму. Они су му дозвољавали, да проповеда у њиховим општинама, што беше криво његовом епископу у Александрији Димитрију. Одзивајући се његову позиву отвори поново своју кагехетичку школу, коју на брзо остави, поигго га је као славног учитеља позвала к себи мати цара Александра Севера у Антијохију, Јулија Мамеа на дуже време. Из Антиохије путовао је Ориген и у Грчку сигурно, да упозна разне јеретичке заблуде и да се бори против њих. Пре ноласка на пут и Грчку би Ориген произведен од оба своја пријатеља епископа за презвитера, што је тако разједило александриј • скога еиископа Димитрија, да је сазвао синод и прогласио посвећење Оригеново неваљалим. После овога догађаја, који се је догодио из личне мржње и зависти, а не из љубави према реду и слози у цррви, окрене Ориген леђа Александрији сасвии и пресели се у Ћесарију Палесгинску, где је развио своју књижевну делачност на корист цркве хришћанске у свим гранама богословске науке. Као и у Александрији не престаде он, да мисли о будућој хришћанској омладини, него отвори поново у Ћесарији богословску школу, која се брзо испуни са слушаоцима из свију сграна света,

од којих нам је споменути многозаслужног оца и пастира цркве св. Григорија Чудотворца, који у својим некојим беседама хвали иоступак и начин обучавања код Оригена. И ово сјајно доба делатности овога човека би нрекинуто п заустављено због нових неприлика за хришћанску цркву, а то .је било гоњење Максиминово од 236—38. Кад је после гоњења настало мирно доба, разви Ориген свој рад на пољу хришћанске апологетике и доврши своје епохално дело против Целза у осам књига (Г1гр! КгХаоу). Ни ово доба не прође у миру због жестоког гоњења Децијева, у коме је страдао и Ориген. Он би ухваћен, окован и највећим мукама мучен. Доцније би пуштен на слободу, али не живљаше дуго иза гоњења, јер умре 254. у седамдесетој години свога живота у Тиру, где је и покопан био. Ориген ирипада најважнијим особама и највећим учитељима цркве свију векова. Он је уједно и величина такове врсте, којој су се многи дивили али коју су врло жестоко и наиадали. Брло лепо га кадактерише у томе Бићентије Лирински СоттопЦ 23. кад вели: „Пре би дан ишчезао, него што би ја могао, да избројим све оно, нгго је одлично на оном човеку само у најнезнатнијим деловима". Инак рад Оригенов није послужио на славу вере и цркве, него је био и узроком великих заплета и искушења за њу. Беше наиме у то и доцније доба људи, који су ценећи и уздижући знаше Оригеново и његов авторитет у цркви, волели више да буду на кривом пугу са Оригеном, него са другим на правом путу. Рад Оригенов на богословској науци, његово одушевљење према Јеванђељу, његов широки поглед на Хришћанство и примена истога на прилике у свету, све је то било узроком да су се дивили његовим делима и сматрали их непогрешивш, бранећи често пута и његове заблуде. Ма да Ориген има у својим списима такових назора, које је хришћанска црква осудила, инак не можемо ми заго, да њега сматрамо за јереша и да омаловажавамо његов многостручни и значајни рад по нркву. Цело доба његова живота поживео је он у духу хришћанском старајућп се, да умом својим допринесе, да се божанске истине још јасније открију у души човековој, и да Хришћанство на тај начин ностигне лакше своју мету у свету.