Српски сион

С тр . 442.

„ОРПСКИ СИОН."

Б р . 26

Слава Твоја, слава наша, Срца су нам иуна миља, А жеље су: да нас дуго Нага Лашрија,рх благосиља! Госиоде сила; исиуни жеље, Молишве наше иослушај глас, Чувај нам, штити, среЛна и здрава, Нашег иасшира — услиши нас! Живео нам, дуго много; Жеља срца то је силеш. Кличемо Ти и оиеш: Исиолаеши десиоша! л И уетаде свети патријарх Георгије еа евога еедала и даде пам, уз бурно кјјицање паше, свима свој патријарашки блаГОСЛОВ. (Свршићесе.)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Високопреосв. г. епископ Будимски Лукијан) носетио манастир Грабовац, да се лично увери о стању његовом, а на утеху и радост православних Срба у Варањској и Толнанској жунанијн богослужио је високопреосвештени госнодин епископ на дан Св. Апостола Петра и Павла — као на дан храмовне славе манастирске ■— св. литургију у истом манастиру. (Избор учитеља). Као што нам се јавља, на Ивањ-дан обављен је избор учитеља у Шандору. Изабран је Радивој Коларови/1 учитељ из Вајше. (Орп. Биша Девојачка Школа у Новом Саду.) По извештају за прошлу школску годину било је у ову школу уписано свега 157 ученица а до конца године остало их је 149. По оспособљењу имају да иређу у старији разред 129, да поправе оцене 9, а да понове разред 2. Од уписаних било је Српкиња православне вере 149. Рускиња грчкокатол. вере 2., римокат. вере Немица 1 , Хрватица 4, и Чешкиња 1. По рођењу из места 33, из уже Угарске 50 из Троједнице 69, Восне и Херцеговине, Србије и Турске 4. (Српска Биша Девојачка Школа у Панчеву.) По извештају Српске Више Девојачке Школе у Панчеву било је у њојзи прошле школске године 1900/1 82 ученице, које су се уписале у игколу, а 77 које су остале до конца школске године и испптане биле. Од испитаних оспособљено је за виши

разред 73, да поправе оцене 3, да понове разред 1 (!). По сталежу родитеља било је ученица кћерн занатлијских 19, крчмарских 8, послужитељских 5, ратарских 18, свештепичких 2 (!), трговачких 18, учитељских 2 (!), чиновничких 10. По становању родитеља било их је из Паичева 51, уз уже Угарске 25, из Троједнице 3, из страних земаља 3. (Квижевнн Одбор Матице Орпоке) имао је у четвртак 21. Јуна (4. Јула) своју редовну седнпцу под председишитвои А. Хаџића, председника друштвеног. — Узима се на знање извештај председников, да је денешом поздравио јубилеј ночасног члана Матичиног М. Ђ. Милићевића. — Кнеж бугарско министарство просвете пристаје на разлену издања и шаље своја од прошле године. — За другог оцењивача на дела, која стигну на распиеану награду одређен је члан Сава Петровић, понпо је г. Свет. Савковић изјавио, да се не може примити. — На позив Управног Одбора решава се, да се приходи фондова Атан. Гереског и Новака Голунског употребе на књижевне награде и на издавање дела Матичиних. — У случају, да г. др. Никола Андрић пошље понуђену расправу о Павлу Соларићу, издаће се та чл. дру Јов. Радонићу. Свршетак разправе дра Лазе Костића о Змају Јоваку Јовановићу издаје се чл. Рад. Врховцу. Као трећа „Књига Матице Сриске" штампаће се путописна црта Чеде Мијатовића „Цариградске имнресије." — У „Књиге за народ" примљени су рукониси „Св. Аиостол Павле" од чл. Милутина Јакшића и „Занати и занатлије" од Љубомира Ј1отића. — Прима се за Летопис ириповетка Борисава Станковића „Јовча." — На расписану награду сгигоше ова позоришна дела: „Шеста заповест" и „На раснећу." — Издају се на оцену: „Моје искрице" песме Јова Калика, нриповетка „Ускок" од непозн. нисца, „Карадаглија" спев Рад. Тунгуна. — Не нримају се: нревод Пушкииове „Русаљке" и „Народне женске несме," збирка М. Обрадовића. — Узима се на знање извештај секретарев о нитомцима. — Расписаће се стечајеви на нека нитоиачка места. — Уређивање Календара Матице Српске новерава се чл. Тих. Остојићу. (Управни Одбор Матице Српске) држао је 23. Јуна (6. јула) о. г. своју редовну седницу нод иредседништвом А. Хаџића, председника друштвеног. Од расправљених нредмета, а било их је око седамдесет, спомињемо неке главније. Успомени умрлих чланова матичиних: Стевану Теодоровићу, адвокату у Сенг-Андрији и Сими Милутиновићу, велепоседнику у Руми, указане се уобичајене почасти