Српски сион

бр. 26

ПЈРПСКИ

СИОН."

— Кр. угарско шшистарство просвете п црквених послова одобрило је у начелу десето односно петогодпшње доплатке чииовницима матичиним, али је пошло, да се плате чиновницима регулишу, па да се изради органична уредба о начину издавања и урачунавања тих доплатака, па да се после пошље шпшстарству на одобрење. Само године проведене у служби матичиној могу се при томе урачунати чиновннцима матичинпм — Исто министарство одобрило је прорачуне Матице Српске за г. 1901. са неким малим изменама. — Изаслат је пододбор, који ће према наредби мидистарској регугулнсати нлате чиновнпцима и израдити органичну уредбу о пето односно десетогодишњим доплатцима. — Према наредби министарској послат је подробан исказ о еадањпм и пређашњим дужницима фонда Саве Текелије. — Председник подноси записник вођен приликом инвентарисања фонда Матице Срнске и свију осталих фондова под управом матичииои. Све је нађено у реду. — Председник подноси два записника о изненадном сконтровању касе матичвне месеца јуна и јула о. г. с извештајем, да је све нађено у свом реду. — Према жел>и књижевиог одбора одлучено је, да се приходи од задужбине Новака Голубског и жене му Сосе употребе на књижевне награде и издавање матичиних књига и фискал друштвени др. Илија Вучетић повван, да. састави основно писмо за ту задужбину. — По жељи књижевног одбора одлучепо је, да се основно писмо задужбине Ататсије Гереског тако нреиначи, да се ириходи од тога.фонда могу употребити и на иаграде књижевне. Досад је приход те задужбине одређен бко на потпомагање сиромашних књижевника. — Од књиговодства зготовљени ногодишњи исказ о досад потрошеном новцу на књижевне целн, издаје се мешовитом одбору састављеном од чланова управног и књижевног одбора. — „Зори" у Бечу и „Збору друховне младежи" у Загребу иоклоњена су нека издања матичина. Узет је на знање извештај економског пододбора о о извршеним оиравкама на зградама на земљи, која ирипада задужбини Симо Ђорђевића. — Одобреп је, односно продужен је на годину даиа уговор са закупником земље Новака Голупског. Одређена је лицитација ради нздавања дућаиа у кући матичиној. — Узет је на знање исказ благајнице о стању готовине и улога — Одобрени су од економског одбора поднесени прорачуни о оправкама на кући матичиној. — Одређени су чланови, који ће прегледати рачуне Матице Српске и осталих фондова под унравом њезипом за г. 1900. — Издато јс

нешто мало зајмова. — У погледу наплате неких легата остављених Матици дата су нужна унутства фискалу друштвеном. У Србији (Поклон краљу и краљици). Њ. Св. Јерусалимски патријарх Дамјан послао је Н>. В. Краљу Александру и Краљици Драги на дар скупоиену, у седефу уметнички израђену у рељефу икону у византијском стнлу, која представља Рождество Христово. Испод иконе је иапис на грчком језику, који садржи посвету дародавца. (Бајарска изложба у Београду). Признати српски уметник Ђока Јовановић изложио је неколико својих радова у башти хотела „Срнске Круне" на Калпмегдану. Изложбу ову сачињавају следећп модели из гипса. Милош Велики (модел за споменик у Пожаревцу и биста модела Неготинског); Гуслар (модел за Косовски Споменик); Два, барељефа са Косовског Споменика: причест војске и Милош убија. Мурата; Краљевина Србија — за Косовски Споменик — биста; бисте: Бранка Гадичевића, и др. Јов. Суботића; рељефи Вука Караџића, Ђуре Даничића и Стојана Новаковића. У Старој Србији. (Српске школе у Старој Србији и Македоиији). У Старој Србији и Македонији има укупно 157 српских школа, међу овима 3 полугимначије једна виша девојачка школа п једна богословија. У овнм шлолама обучавају се 5995 ученика и 836 ученица, а има 199 учнтеља и .39 учитељица. Највећи број српских школа налази се у косовском вилајету у то: у скопљанској кази 17, у кумановској 18, гостиварској 10, призренској 10, нрешевској 9, беранској 9, приштинској 8, гиљанској 8, нововарошкој 5 и у пријепољској кази 5 школа. Прве срнске школске књиге, које је норта дозволила за српске школе, штампане су 1889 год. у Цариграду. 1892 год. отворена је и тамо једна српска школа која се сад претвара у гимназију а исте године отворене су српска школе и у Скопљу п Солуиу, које су се доциије иретвориле у лицеје. У Русији. (Руоки цар — руској штампи). У Русији је постојао пропис по ком је министарство унутарњих послова давало тако вванз „опомене" руским новинама, које би се својим писањем огрешиле. После треће опомене имао би дотични лист престати излазити. Притисак ових „опомеиа" осећала је цела руска штампа. Господар и цар Русије силном снагом своје заповести дигао је тај притисак са ру