Српски сион

V

Ћ р. 2*.

„СРПСЖИ СИОН.«

својој иамети ову тешку и озбиљну реч домаћинову. У !ом се диже Његова Светост преузвишени господин српски натријарх Георгије, на ће завршити свечани обед овај од ирилике овим речима: — Поћићу и ја нутем домаћиновим на ћу вам, богољубазни моји, и ја поменути нешто из историје манастира Гргетега а у славу оца архимандрита Илариона Руварца. Изречено је овде, за овом красном свечаном трапезом, слава и хвала оцу архимандриту Илариону што је ову кућу и манастирску цркву тако лепо обновио. Сви му то радо иризнајемо. Али допустићете, богољубазни моји, да је лако нешто подићи, обновити иа и украсити — кад се има од куда и чиме. Архимандрит Иларион је дошао у манастир Гргетег за настојатеља год. 1874. и нашао је манастир задужен и врло опао. Манастир су задужили његови претходници и то још год. 1842., кад је био манастиру настојатељ архимандрит Мугибарић. Од то доба било је овде настојатеља који су постали после епископи па и па тријарси — и никоме од свију тих пастојатеља није пало ни на ум, да плати ма и само интерес иа манастирски дуг а некмоли да отилати главницу дуга, који је с капиталисаним каматама ужасно био нарастао. Архимаидриг Иларион Руварац је својом савесном и шгедљивом уаравом цео тај манастирски дуг не само до иоследње иаре исалатио и манастир сасвим одужио, него је манастирској економији отворио и сасвим нове изворе. Ја сам ире 10 водина, кад сам оно обилазио све манастире и лично исиитивао стање иихово — архимандрита Илариона иредстављао свимм калу/јерима за узор говорио сам им да се сви угледе на њега. Ово што је манастир обновио заслуга му је велика. али му је, ио моме мњењу, оно што је манастир одужио и манастирску економију уредно — заслуга још веИа! Ја му то, иатријарх негов, ево овде јавно иризнајем, захваљујем му од свег срца и желим, да се још много година радује и

једном и другом леиоме делу своме — и да се и други угледа на њега. Он је заиста свегао иример свима сриским калу/јерима! Да се архимандрит Иларион угледао на своје претходнике, да се и он примио епископске столице, — на коју је синодално изабран и краљем потврђен — манастир Гргетег би и данас био у дугу. Али архимандрит Иларион се угледао на великога и славнота ј~ Рајипа — који се такођер није примио епископске митре да може живети за своју науку — иаје и он заложио сав свој живот у рад на сриској историји и на ту свету и родољубиву цел: да манастир Гргетег одужи, да га обнови и украси! Тим својим радом оставио је архимаи дрит Иларион Руварац вечити сиомен у Фрушкој Гори ! Живео ! Слава му! Хвала му! Не могу вам описати онај дубоки, свечани и радосни утисак, који су изазвале ове топле речи Његове Светости у свима нама, који смо имали срећу да их чујемо. Архимандрит Иларион се дубоко по клонио пред својом црквеном старешином. Кад се машио свете деснице да ^е захвално целује — није му је дао свети патријарх, иритискао га је усрдно на своје груди и ижљубио се с њиме онако својски, као да су некада под једним срцем лежали. Био је то ваистину диван призор, који нас је све дирнуо до суза. Свечани ручак довршен је у 4 сата по подне. Радосним нојањем: Ис пола ети деспота! испратисмо Његову Светост из трапезарије а кроз густе гомиле народа, који беше прикрилио све ходнике манастирске, да дочека, да још једном види и да пр ши благослов свога љубљенога патријарха! IV. Кад оно навали ратарски највећи носао у банковачкој економији манастира Гргетега — иде поклич кроз манастирски прњавор, кроз села Нерадин и Шатринце, кроз трговиште Ириг и Руму: да на Бапковцима има за вредне руке лепе зараде. Тада прионе на рад свако ко је рад да заради себи беле наре за црне дане. Исто се тако састајало честито братство гргетешко, да иде за време на поклич кроз сва та места: да ће се данас светити храм