Српски сион

„VI ишш ^дип.

^'ТР. 453.

по дану и то за сваки дан становити одсек, а затим је долазила на прочитани текст ироповед, која је већином текст разјашњавала, а и верно у вери назидавала. У Алек"андрији није Ориген проиоведао, јер није зато био овлашћен, пошто није био презвитер. Истом у Ћесарији доби он дозволу, да проповеда реч Божју од ецископа, његових пријагеља. Александријска црква држала је, да сме проиовед само ономе поверити, који у дркви неко звање поседује и тиме право стиче, док су у томе у Ћесарији обзиром на једнога Оригена нашли за пробитачно да попусте. Од проповеди, које су држане у овом веку налазимо ми у проповедима Оригеновим једино праву слику. Истина има сем Оригенових омилија неколико фрагмената од проповедл ито: Валентина Гностика и Климента Александријскога у строматима на два места IV, 13 и У1 6 81гот., али су ти одломци тако мршави, да слабо могу расветлити стање тадашње проповеди. Ориген је написао велики број проповеди неки суде на 6000, од кога Је до наших времена дошло до 200. То нису распоређени говори у нашем смислу, то су омилије, тумачења св. писма старога и новога завета. Проповеди тумаче ове књиге из св. Писма 17. Битију, 13 Исход, 16. Левит, 28. Числ 26 књигу Игуса Навина, 9 књигу Судија, 2. прву књигу Самуилову, 2. песму над песмама, 9. Исаију, 22. Јеремију, 14. Језекиља, а од Новога Завета 39 јеванђеља од Луке. Једино проповеди на Јеремију и једна на Самуила сачјвале су се у својој првобитној форми и грчком језику, којим су наиисане. Ове сачуване проповеди јееу с тога и највернија слика Оригенова начина проиоведања, а тако!)ер ћемо и ми код изрицања нашега суда о Оригену као проповеднику. узимати понајвише у обзир ове проповеди. Остале ироповеди имадемо у латинском преводу, који носи на себи више печат прераде него верног превода, јер преводиоци Оригена на латински језик Руфин п Јероним нису само увек нревађали, него су уводили разна скраћивања а по кадкад и раширивања и друге разне промене су уводили, које нам отешчавају, да успоставимо, што је Оригеново, а шта његових наследника. Осим ша беше још приличан број проповеди, које се

сада за изгубљене сматрају, које је Ориген сам израдио, а неке говорио и без припреме, које су његови брзописци хватали у перо и преписиваии. Међу ове спадају проповеди на иетокњижје Мојсијево и на иророка Јеремију. Ни Ориген није нам показао ираву систематску схему, које би се црквена омилија држати имала; он је нашао за вредно, да се извине у тој врло важној ствари говорећи, да је проповед истина плод труда човекова, али ипак, да се без божје благодати не може ништа поетићи на што нас сећа и сами св. апостол Павле кад каже: Сгарајте се за веће дарове, па ћу вам ја .још бољи пут показати (I. Коринт 12, 81.) Треба дакле тежити за духовним даровима, а за тим за даром профитије, једном речи Ориген тражи, да се проноведник слова Божјега несме ослонити на дар с неба, него треба. да уложи свој труд у проповед, да тиме му надне, што пре у део Божја благодет. Дакако не смије проповеднику слова Божјега бити у томе узор профаних говорника поганских народа ни да их заноси сјај њихов. На ово нас подсећа и сам Спаситељ у речима Фарисејима, којима их кори, што им је срце далеко од онога, што они говоре: Хришћански проповедник не смије и не треба, да се преиире ни са незнабожачким филозофима, кад у храму проповега, пошго он има далеко узвишенију задаћу и сврху у назидивању верних у хришћанској вери и моралу. У свом спису против Целза (Ш. 49) овако се Ориген изражава о проповеди хришћанској и њезиној садржини. „Ми читамо св. Писмо, каже он, иред људима и тумачимо га, да их ириведемо ношговању свемогућега Б>га и да пробудимо у њима осећај за врлину и да их сачувамо од свега онога, што би се тицало непоштовања Божанства и што би здравом разуму противречило." Проповед дакле по Оригену делује и на ум и на вољу особито ово последње, јер јо.ј је сврха назидавање. Начин и средства, којима она то постиже јесу поучавање и опомена. Проиоведник мора спо.јити оба момента у проповедању слова Божјега, а то је назидавање и поука и тако нераздвојно поучавајући назидавати. „Тко у својој проповеди хоће само да оптужује и кажњава, а да при том не уводи дубље у истине вере, вели на истом месту даље Ориген, тај је сличан огњу,