Српски сион

Стр. 486

„СРПСКИ СИОН."

В р . 28

У Бугарској. (| Митрополит Климентије.) Његово Високопрессвештенство митрополит Бугарски Климептије преминуо је даиа 11. (24.) јула о. г. Вечна му пажАтк! Читуља. ! Стеван Стричевић протопрезвитератски капелан Сомборски. Како из Сомбора јављају 27. јуна (10 јула) о. г. преминуо јеу Господу и сутрадан сарањен је на тамошњем Св. Усненском гробљу скромни и млади иосленик у винограду Господњем, протоирезвитератски капелан, Стеван Стричевић. Покојник је рођен у Сомбору године 1874. Основне и средњогаколске науке свргаио је у р јдном месту своме, а затим је положио прописане испите на Карловачкој Богословији. Рукоположен је за ђакона 19. септ. (1. окт.) 1899. год., а за презвитера 20. септ. (2. окт.) и. г.. у Сомборском храму Св. Великомучеиика Георгија. И као ђак и као свештеник био је савестан и вредан, чиме је задобио једнаку љубав како претпостављених, тако и другова његових. Сви, који су га познавали, знали су о њему, да је одушевљен родољуб и да св. православну цркву искрено служи. Несретна сушица, што у народу нашем толике тамани, и од које је покојник читавих пет година боловао, отрже нам и њега — да и у њему изгубимо многу лепу наду и читав низ ноузданих очекивања наших. Лака му била црна земља и вечан спомен међу нама! ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. С Т Е Ч А Ј 91 1-1 На упражњено место коровође, код српске црквене певачке дружине у Старом Бечеју. Плата је коровођи 1000 круна, коју ће месечно у напред из политичне односно црквене опгатине примати. Дужности су: иевачку дружипу обучавати, [ како њезина управа одреди и с кором нри функ- I цијама управљати; два часа седмично гаколску децу ноталном певању учити. Рок стечају 4 недел>е од првог увргатења у овом листу. Компетовати могу само свргаене конзерватористе, који треба своје молбе на председниН1ТВ0 српске нравославне црквене онштине, да управе. Првенство имају Срби односно који српски зпају. Ово ће се место попунити на три године. Из седнице црквеног одбора српске право-

славне општине, држане у Старом Бечеју 9. (22.) јула 1901. год. Стеван Перић Лаза Предин перовоЈја председник С Т Е Ч А Ј 92 1-1 У стипендијској заклади баронице Еуфимије Јовићке отвара се стечај на једно упражњено место за ниже ђимназијалне, реалне и грађанске разреде или занатлијску школу, са годишњом стииеидијом од 500 круна. Молиоци нека нриложе уз молбу : а.) крштено писмо, за доказ да су правоскавни Срби; б.) школску сведоџбу од последњег течаја; в.) лекарску сведоџбу о свом здрављу; г.) сведоџбу сиромаштва и о моралном владању. Рок искању је до 4. (17.) августа закључно те само оне молбенице долазе у обзир, које дотле стигну. По закладном уставу питомци морају слушати науку на јавним заводима у земљама св. Стеванове круне. Првенство имају они, који су родом Старо-Бечејци, ако им је општа одена бар добра. И чим се у довољном броју нријаве, онда по уставу други не долазе у обзир. Тек ако првих не буде, онда се — но оснособљењу — уизмају у обзир и други ученици, који су православни Срби а из земаља угарске круне. Ни један питомац не сме у исто време уживати још коју стипендију. Из црквено-одборске седнице српске нравославне ошптине у Старом Бечеју 9. (22.) јула 1901. год. Стеван Перић Лаза Предин перовођа. председник Р. бр. 63/1901. аД. ЕШО. бр. 514/442 ех 1901. 94 1-2 С Т Е Ч А Ј на учитељска места у Бочару, Ђали, Иванди, Краљевцу, Малом Бечкерену, Петровомселу, С. Кларији, С. Неузини, Станчеву и Чоки са појединце установљеним беривима (у пензију урачуниво 800—1000 К.); затим у Ђиру, Ннезу, Кечи, Камералном Сенђурђу, Моноштору, Парцу, Соки, Толвадији, Фењу, Хрњакову, Црној-Бари и Шурјану са минималним беривима (у иензију урачуниво 700 — 800 К.) и на учитељичка места у Бега-Сенђурђу, Боки, Кетфељу, Петровомселу, Станчеву И за две учитељице у Срп. Итебеју еа минималним беривима (у иензију урачуниво 650-800 К). Поред прописног стана, багате и огрева прописане су у Темишварској дијецези, у смислу