Српски сион

Б р . 28.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 485

и 1864/5. — 1870/1. заборавише на своје обете и заклетве, те се иоведоше за „духом времена", те створише даиашње стање, које наши најљући неиријатељи за милијоне не би могли постићи". 120 — Г, Д. Р. је похвалио ардибискуиа Хајналда, јер је рекао римокатоличком конгресу: „Свију тих дивота (материјалне ирироде) можете ме лишити, али ирава управљања цркве, учења као последника Христових аиостола, у решавању литургичних и дисциплипарних сшвари, шога ирава да ми се не нико не косие!" т Навео је у истој књизи својој г. Д. Р. како је еиископ Ердељски Шагуна изиео пред Синод свој иројекат „о уређењу црквено-школско Фундационих ствари Романа у аустријској царевини", и како је онда рекао: „Оно, што не одговара канонима и инштитуцијама црквенима, не могу нримити, не нз каквог упорства, но само да не повредим закон црквени и политични; јер црква наша има власт у смислу канона и иншшгтуција црквепих своја црквена права руководити и регулирати."' 122 Но, камо среће његове, да је г. Д. Р. цитиране изјаве у њиховој суштини појмити могао! Не би којешта пискарао по „Осврту". Не би се исмевао ни оној тврдњи мојој: „А кад је то тако било до 1864/5, а наиме, да су саборској рас прави претходила мњења и предлози Синода, да су сабори само о овима (разуме се који су се тицали цркве), могли расправљати, шшо и јесше једино корекшпо и са сувереношДу цркве сагласно, а шшо би увек требало и да бива, док хо%е да се црква црквом сматра . . ," 123 Не би се исмевао, него би се потрудио да схвати коректност и домашај и оних речи: „Према томе, св. Синод би имао да сабору, коректно састављеном и изабраном, изнесе на расправу свој иредлог о автономиЈи и организациЈи њеној." 124 Не би у „Осврту" своме превртао 120 Постанак и раввитак орп. дркв. нар. автономије. Стр. 197. 121 Ша. Стр 197. 122 1Ш. Стр. 248. 123 Изборни ред. Стр. 50. 124 1Ш Стр. 98.

очима и са добро провидљивим рачуном, онако „међу редовима", осуђивао коректно црквено становиште и захтевање данашњег Епископата; не би говорио да. „ данас није време да се потрзају једпом решена питања, и о којима није савесно а ни родољубиво данас расирављати и искати њихову измену".* А не би се ни онако недостојно изражавао о своме Патријарху и епискону, који бране нрава своје цркве и који раде на реинтеграцији и ревиндикаци]и странпутицом одузетих јој нрава, између осталих — некапоничким путем одузетог права и јерархијског заступства у сабору. Да је наша „народно-црквена автономија" постала коректним путем, да је организациона уредба њена потекла иницијативом Синодског нројекга, камо нам лепе среће! И до год до тога не дође — всује труд око коначног уређења те автономије. Ми ћемо све дотле имати што рекао епископ Грујић „Синодиште без Синода, сабориште без сабора". * Стр. 10. (Срвшиће се.)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Нарловачкој. (Његова Светост) преузвишени господин натријарх Георгије отпутовао је данас 14, (27.) јула, у пратњи архимандрита г. Димитрија Вранковића, у манастир Ковиљ, на парастос блаженоупокојенога архимандрита Јована РајиЛа, који приређује братство манастира у славу тога Великана. (Парастос Краљу Милану). Братство манастира Крушедола држаће пбгодишњи парастос за блаженоупокојенога и у том манастиру сарањенога Краља Српског Милана ■— дана 21. јуна (3. августа) о. г. У Русији. (Споменик Гогољу). У Москви хоће да подигну споменик Гогол>у. Дотнчни одбор расписао је награде за најбоље планове за споменик. Награде су 1500, 1000 и 500 руб. Не траже се никакве алегориске фигуре и релијеви. Модели треба да се пошљу до краја ове годиие. У Русији се на више места спремају да 2. марта 1902. прославе педесетогодишњицу великога рускога писца.