Српски сион

Стр. 484

.СРПСКИ сион.«

В р . 28.

бором 15-сторице, „Народно.црквени устав", источно православне сраске цркве у земљама угарске круне", и поднео га народноцрквеном сабору, сазватом за 24. октобар о. г. у Карловцима, на нретрес." 116 Колико је, иостунак г. Д. Р-ца у „Осврту" одвратнији после овога његова писања из г. 1892., остављам свакоме да суди како хоће. Само констатујем, да се шпј и шакав г. Д. Р. дрзнуо опако нисати у „Осврту". Ал' се не чудим —. Не чудим ни за то, јер ко може себе тако мало ценити, да учини на једеку своје превртљивости и онакав „обрт", какав је учинио на стр. 43. „Осврта" г. Д. Р., тај тим лакше може изгубити баш све обзире и према другима. Једном се чудити инак мора свако, да комендитаити на пољу јавних послова добро пролазе. Г. Д. Р. још нешто рече и остаде жив. Рече да „није време да се потрзају једаом решена питања, и о којима није савесно а ни родољубиво данас расправљати и искати њихову измену, како у интересу самога народа и цркве тако и саме јерархије." 117 Њ дивитесА «/м8! То је рекао Димитрије Руварац. Онај исти истоветни, који је у том истом „Осврту" на стр. 42. овако себе и своју конзеквенцију истиЦао: „Ја сам и 1890. и 1897. када сам понуђен био с кандидатуром у ст. пазовачком изборном срезу, како у „Новом Времсну" тако исто и у засебним ирогласима отворено рекао: „иастојао бих у сабору, да се измене изборни саборски ред, и да свештеници за себе бирају своје посланике а народ опет своје за себе, те ио томе сам могао с образом и 1899. на свештеничком збору у Митровици изнети иред114 Ново Време бр. 108. еЗ 18.92. У овој посланиције г. Д. Р. гдеде изборнога реда рекао само ово : ,Против ове намерне иамене, понајвећма су устали твоји (народа) прваци, а то с тога, што внају врло добро, да се не би нашло свештеника, који би се дали бирати „с везаним рукама", нити би више и онакове ништице биле изабрате, као што су твоји прваци бирали. 0 овом питању, посебно ћу друго.и ариликом аисати и аоразговорити се са твојим иреа цима, о овде ти мили народе напомињем само то, да је од 1708. па све до 1872. свештенство засебно бирало своје евештеничке посланике, и да их код Романа по §. 148. устројства засебно бира". Посебно о изборном реду писање г. Д. Р-ца ми не могосмо, на његову срећу, наћи пре „Осврта". " 7 Осврт. Стр. 10.

лог за измену саборског изборног реда. Био сам као што рекох и 1890. и 1897. и 1899., а и пре тога за измену изборног саборског реда од 1871. и ако сам знао, да и за то време није увек свештенство бирало своје посланике по својој вољи, него их је већином бирало ио жељи свога епископа." Осим свега осталог, што се уноређењем ових речи и изјава г. Д. Р=ца као логично извести има, било би, да г. Д. Р. по вла' ститом признању „није савесно а ни родољубиво" радио, кад је изнео 1899 свој нредлогнаМитровачком свештеничкомзбору ради измене изборнога реда. А да није радио с дужним обзиром на углед тогд збора —• то је доказала већ она рогобатна и сокачка сшилчзација његова предлога. 118 — На личне инзулте, као што рекох, нећу се обзирати. Али морам од себе одбацити једну круину неистину, којом ми је г. Д. Р. хтео подвалити, онако његовски књижевно-интригански. Неистина је, да сам ја јерархију из 1870 представио као „ незналицу " и да сам јој „замерао и пребацивао и незнање учења своје цркве — св. канона". 119 Тога замерања и пребацивања у мојин члапцима нема.* Ја сам тадањем Епископату, а особито администратору Стојковићу пребацио и замерао, да нису били на висини своје дужности и свога положаја, да су пропустили дужпост, да своја ирава нису вршили а митрополитова да су себи безправно и протукамонички присвајали. При том остајем и данас, и данас. Ако је г. Д. Р-цу и то мало, онда, зар, да сам нотписао ону његову осуду, по којој: „наши архијереји 118 Види 41 бр. „С. Сиона" из 1899. Осим што је прочитао свој такав пред10г г. Д. Р. на вбору— и ако реФерснат — није више ни речи изустио. Можда би такав говориик био и на саборима. 119 Осврт. Стр. 29. * Али га има у чланку г. Д. Р-ца „Ко је кривац данашњем нашем јадном стању?" у којем је г. Д. Р. рекао : „На то питање ми одговарамо: крив је понајвећма ареи Фактор, т. ј. наша јерархија. А његова кривица састоји се у томе, што он није познавао учење наше цркве, сеој аоложај и дужности, те је из једне крајности у другу надао." („Ново Време" бр. 46 ех 1896.) — Па, је ли могуће, да је г. Д. Р., било ив ваборавности, било ив малиције, мени подметнуо своје речи и свој суд о тадањем Ешскопату и његовом „неповнавању учеља наше цркве"? Зар и такав да је? —