Српски сион

ВР, 28.

-СРПСКИ СИОН".

С -.Р. 479.

Још нешто о сабореком изборном реду од 18701. (Поводом „Осврта Димитрија Руварца".) (Наставак)* XI Љуто се „Осврт" окомио на тврдње моје, да је извесна радња сабора у црквеним стварима зависила од Синода и његова пристанка, и да су Синоди сиремали предлоге за саборску расправу. 82 Треба нрочитати моје чланке, особито IV. и V., а да се види: о чему се ради, шта сам ја тврдио, какве ли тврдње обарао. 83 Обарао сам гледиште, по којем је сабор у свом закоподавном делокругу надлежан био г. 1870/1 предузети и извршити односну своју радњу и донети уредбе, па и саборски изборни ред, без обзира на седисвакапцију и без обзира аа Синод, јер да је ушој својој радњи иотпуно самоста лан и независан од Синода. — Обарао сам сличне тврдње Милетићеве, који је још 1864 постављао теорију о сабору као једином органу „црквене автономије." Обарајући све то, позвао сам се, осим канона, на привилегије, и рекао сам: г да до год. 1864 наш сабор није постојао као орган автономије, нити је могао шта радити и урадити о цркви и у цркви 84: без Синода, јер автономног законодавства и црквеног изван Синода није ни ностојало; сабор у нривидегијалном добу није имао законодавну власт. Напротив као неиобитан Факт постоји, да су сабори наши, осим избора митрополита патријарха, били све до 1864 конзултативног саветујућег карактера, а не децизивног одсудног". 85 Позвао сам се на ручно писмо Н>ег. Величанства од 27 септембра 1860, којим се наређује патријарху, да се за време или носле пројектованога Синода, ио сшаром обичају састане са епископима, те да заједнички расуде, који ће се нредмети рас* Види 22 бр. „Срп. Сиона". 82 Осврт. Стр. 12 — 25. 83 Јер ии се у „Осврту" подмећу којекакве тврдње. Н. пр. да сам иронисао са делокругом сабора, да сам се подсиевао „конзултативној" природи сабора, „уздизао" самосталност и слободу Синода и т. д. 84 А не „ништа", као што ми подмеће Осврт (стр. 22). 83 Изборни Ред. Стр. 47.

нрављати на конгресу што ће се скорим састати." Позвао сам се на највиши декрет од 5 (17) Јула 1864, у којем се вели, да ће: „у дужност Синода спадати даље предмете, који се целе источне цркве грчког несаједињеног обреда у државама аустријским тичу, раеудити и предлоге црквеним канонима довољно поткренљене Његовом освећеном Величанству ноднети" итд. 36 Позвао сам се и на највише ручно писмо од 13 августа 1864, којим се натријарху наређује, да са епископима„заједнички промисли, који ће се нредмети на народном конгресу, што ће се скорим сазвати, расправљати." 87 Позвао сам се и на изјаву патријархову у сабору 4 марта 1865 изречену, но којо.ј се епископи у сабору не сматрају као Синод, но као чланови сабора, који учествују као такви у раснрави саборској, „и нотаомажу сабор саветом и разлогом својим нарочито са гледишта канона и начела нравославне цркве. Сљедователно, кад сабор каноне и начела православне цркве при расирави и закључењима довољно уважи и у иризрење узме, онда се разуме но себи, такова закључења и они уважавају. Ако би сабор та начела из вида изпустио, онда ће они и о ираву и дужности, које им црква и држава даје и налаже, у Синоду та начела са црквенога гледишта свакојако заступати." 88 Позвао сам се и на сам XI. зак, чланак од 18 6 8 89 на значај сепаратног вотума од 1870; 30 на отпис министра Паулера из 1874; 91 на отпис кр комесара Хубера 1874 бр. 188. 92 А држим и данас, да сви ови документи доказују основаност и корекгност мојих тврдња. Нисам се хтео позвати и наЈиречека. Но кад г. Д. Р. баш тако воле цитате из Јиречека, онда да цитирам и њега, Под оглављем 81е11ип§ с1ег ВЈнсћбГе аиГ (1ет Соп§геззе казује Јиречек ово: „Б1е ЕИзсћбГе ипс1 сЗег Ме1гороШ 8тс1, кгаП. Шгез Ат1е8, МИ^Недег с1ег УегћапД1ип§8-Соп§гез8е; сћевз јз! пп2ше1МћаЛ. 81е бЈпсЗ. ћегиГећ, ап (1еп ВегаШипдеп ејоеп 86 1Ш. Стр. 48 и 49. 87 1ћМ. Стр. 49' 88 11)1(1. Стр. 49 и 50. 89 1Ма. Стр. 57—59. 60 Ш<1. Стр. 60. 91 1М4. Стр. 62. Ша. Стр. 62.