Српски сион

О гр . 480.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 28.

ћегуогга,§епс1еп Ап1ће1) т аећтеп. 1п (Зеп Аптегкип§еп ићег (1еп Маћопа1-Соп§гез8 уот Јаћге 1744. лујп З тзћевопскге ћегуог §ећоћеп: Вазз (1ег ОећгаисН беп ЕггМзсћоГ аи1опв1ге, пп1 УОг1аиП§ег ^иг1ећип^(1ег §езатт1еп В1бсћбГе ићег <ће т (Зет Соп ^геззе Уогги1е§еп ап§е1га§епе Рипс1е (ће Уегаћгес1ипд /,и 1ге1Геп, (Јазз абег ап етег зокћеп ВегаМшпд КаИопа1- ВериИНе Лигсћаиз тсМ ГћеИпећтеи Љг/еп 9: ® ТЈећег (1еп АпШеП (1ег ВЈнсћбГе ап бег Вега1ћип§ зеШз! Пе§1 зо у1е1 уог, (Зазз ће!т Сопдгеззе 1т ЈаИге 1769. (Пе ВЈзсћбГе ићег \ујсћ11§е Ега^еп сће егГогсЈегИсће 1пГогтаћоп пасћ Аи1Гог(1егип§ с1ез 1ап(1ебГигз111сћеи Сотт18загз даћеп иис! аи (1ег БећаИе 1ећћаГ1 51сћ ће1ћеШ§1еп. 94 Дакле, ја сам своје тврдње базирао на црквеним законима, на нривилегијама и на државном закону с једпе, а с друге стране на поступцима државне власти, ко јима је тај исти базис био. Не тако г. Д. Р. Он, свему томе уснрот, истиче поступке, што их је државна власт чинила силазеЛи с шога базиса, силом своје моЛи потискујуЛи слободу цркве. њезина права и надлежносш а нроширујући узурпацију у цркви ингеренције своје. За њега нема доказне моћи закон и ираво, нема доказне снаге коректан поступак државне власти, него је за њега, у нросуђивању догађаја у нашој цркви и њезине правне СФере, од одлучног значаја оно, што је државна власт чинила обилажењем и нереспектовањем црквених и својих властитих закона. За њега је одлучно: што су и Синоди и сабори „били лопта и играчка у рукама влада аустријских и угарских," што су владе ностунале „како им је кад ишло у рачун," те бркале но својој вољи делокруг сабора са делокругом Синода и обратно, кад су хтеле тражиле од Синода предлоге за саборске расправе, а кад су хтеле и саме их натуривале саборима, као што су им и закључке октроисале. 93 Он пе узима у обзир, да је 98 Сравни дотичнн пасус у отпису Шмерлинговом од 5. (17.) 1 864. г. 94 АсСепта.881^е Оаг81е11ип§. Стр. 55-56. 95 Једино такав г. Д. Р. и није могао разумети речи (на 47 стр.) мојих чланака: „Може ли бити мизерније независности сабора и слободе црквине". Него је тим речима импутирао иронисање и подсмевање са делокругом саборским. Ситничар у јавним иословима и не може даље од кавге и џодмет»»а,

и друкче бивало, онако како треба да увек бива, и да је шо за иравно оцењивање меродавно. Са својим корумпираним појмовима иде он и тако далеко, да му је чисго криво, што га неки коректни ноступци државне власти буне и слабе у његовој аргументацији са самовољним и незаконитим иостуицима њезиним Њему је чисто криво што 1е државна власт 1860. законито поступала, те није прешла преко Синода као да га и нема и као да није никаква чињеница у цркви. А да ослаби доказну спагу тога законитог поступка, г. Д. Р. га приказује и тако рећи извињује као „невољу политичких прилика". 90 — Носматрајући иојаву и радњу „Синодског Одбора" или — како се називао — „Расправног Синода" а не сагледав дубље у ту ствар, г. Д. Р., онако његовеким уживањем пориче, да су г. 1865. синодски предлози расправљани на сабору, јер да је те иредлоге епремио „изабрати од сабора одбор", а не Синод. Је ли баш тако, да поглед г. Д. Р. не иде даље од назива „Синодског Одбора" ? Зар ни у самом називу том није могао прочитати одлучни глас Синода при одборском спремању дотичних иредлога? Или је баш,по греху своме, морао до тога умовања доћи, да је одбор све снремио без Сипода? Или је тако, да г. Д. Р. у радњи тога „Синодског Одбора" баш није могао видети ни Синод,ни његов утицај, ни његов одлучни глас само зато, јер није знао разлоге и побуде, пут и начин како је до тога одбора дошло, како се у њему и штасе носле њега радило: у име Синода, односно Епископата. Ако је тако, зар да е њиме диснутам?! Или ако г. Д. Р. није баш хтео да се сети колико толико оиог ирисшајања и нредусретљивости патријархове и еиискоиске, којом су пристали, ради бржег и лакшег сиоразумевања између Синода и сабора, да се неки мужеви придодаду Синоду, да му саветом нослуже. зар ондаи с шаквим ирогивникомдабој бијем?! 9 ' Нојадржим, да ми је овде, у доказ неоснованости умовања г. Д. Р-ца, довољно навести казивање др. Т. Мандића, а наиме: 96 1М<1. Стр. 21. 97 Ш<1. Стр. 21.