Српски сион

Б рој 28

„СРПСКИ СИОН"

(Ј тр. 481.

„Као гато сам напред напоменуо, патријарху и епископима до воље је стајало по највишем овлаштењу 93 ради свога равнања саслушати и мњење искусних људи из кдира и световног реда, ал' тако да се ти поверениди не скупе у збор", — иа је патријарх ипак с готовошЛу прихватио саборски предлог, да се десет његових чланова Синоду придодаду" 99 , или : „да је (патријарх Маширевић) „ драговољно пристао на предлог да се синоду из сабора дода одбор, иа да сиоразумно израде оиерате за расправљање у народном сабору."* Довољно ће бити, да наведем одредбу највишег решен.а од 13 августа 1864, којом се сабор опомиње „да мужеве назначи, који ће митрополиту и владикама при саветовању ствари, што се расправљати имају па сабору саветомнаруци бити." 10 ° Зар се из свега овога не види јасно, да је значај и ноложај тих мужева био тек конзултативан? Но г. Д. Р. пошао је и даље, те тврди, да сами закључци саборски (од 1865) нису никако нред Синод ни изношени, 101 а према томе, да су ти закључци и без мњења синодског одобрени. Али тако није, него су ти закључци били у расправи синодској. „Носле свршеног народног сабора држали су архејереји 27 марта (8 априла) Синод, где су па неке закључке саборске своје „Засебно мњење" у три тачке изјавили" и т. д. 102 Но неће без интереса бити, да из „Успомена" дра Мандића приведемо и ово: „Одбор 0(1 ћос нредложи: да се нраво наименовања односно иотврђења протопрезвитера, пароха и т. д. даде другом то јест административно-школском одељку конзисторије(!) на које др, Јован Хаџић противпредлог стави: да се то право, по редакдији синодског одбора, у делокруг првог, то јест духовног одсека уврсти. 98 Од 5. (17.) јула 1864. 9б Летоиис М. С. из 1899 П. стр. 71. * Знао је г Д. Р. за све ово, пгга више цитирао је и он ова места из Мандићевих „Успомена". (..Иостанак и развитак". Стр. 194 и 195.), па ипак се у „Осврту" 1901 год. онако неосвртљиво превртљиво осврће на „Синодски Одбор" и онако самовољне, управо ћудљиве, закључке из њега изводи на штету права Синода! 100 Народнш СоборЂ 1861. описанЂ ПавлемЂ НикојцЉб. Стр. 97 и 98. 101 Осврт. Стр. 22. 102 Др. Т. Мандић, „Успомене" у Летопису М. С. ва 1899 г. IV св. Стр. 54.

(извадак из СаГЈорског Записника) „По дугом за и протиБ предлога тога и редакције синодског одбора говору — приступи се гласању и већином гласова одлучено би: остати при предложеној од Одбора ас1 ћос редакцији: но услед искања посланика проте Бабића, да се од стране свештенства, које је са осталом мањином уз предлог Хаџићев, (било) у залисник стави нредохрана 103 против изјасњења већине, и услед тога следовавше изјаве св. патријарха, да св. Синод неЛе маћи никако од своје стране иристати на усвојену од већине редакцију Одбора ас1 ћос, приступи се па изјављено са више страна зактевање к новом и то поименце гласању о том: Е да ли се прима предлог Хаџићев или не? 104 (Гласала је за тај предлог већина). После ових докумената као и познате изјаве патријарха Маширевића у сабору у седници од 4. марта 1865, те отписа министра Паулера од 1874. 105 држим, да није потребно даље диспутати с г. Д. Р-цем о томе, јесу ли закључци сабора, у црквеним стварима, зависили од Синода, нити се освртати на његово ћудљиво умовање. Држим, да није потребно доказивати ни неупутност ни неоснованост тврдње г. Д. Р-ца, по којој да је највишим царским ручним писмом од 13. августа 1864. дезавуисан највиши декрет од (5.) 17. јула 1864. 106 Можда би правном укусу г. Д. Р-ца, његовој аргументацији и љубави према црквеним правима то дезавуисање годило и требало. Али о дезавуисању декрета од 5. (17,) јула 1864, не може ту бити говора већ ни зато, јер је дотичне мужеве имао сабор назначити само зато, да Синоду „ савешом на руци буду ". Њиховим саветом пак није било, нити је могло бити право^Синода алтерирано, право, да савет тих мужева и не прими. — По „Осврту" се као нека рацост разлева што Синод данас нема права да чини предлоге. 107 Истина је, нема га, а у црквеној автономији, носле њезинога саборског устројства и не може га имати. Г.Д. Р., не имајући још ни правилног нојма о народно103 Колико поуке за свештенство гледе тога и што је дужно и што може! 104 Летопис М. С. за 1899, IV. св. Стр. 40, ,0 » Изборни Ред. Стр. 49, 50. и 62. 106 Осврт. Стр. 22. ша. 22