Српски сион

Сот. 501.

Од какове је кориети еве ово за Иравославље и Српство, моје перо достојно описати не може, већ нек то сваки у души и срцу свом процјени и вагне, а ја као православни Србин могу само кааати: Слава високопреосвештеном г. епископу Мшајилу 1руји%у! Ј . . о

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Парастоо Н>. Б. Краљу Милану.) На погодишњем иарастосу у манастиру Крушедолу блаженоупокојеном краљу Милапу началствовао је Љегова Светост патријарх Гсоргије са високопреосвештеиим епископима Лукијапом и Митрофаном. (Митрополитоки Црквени Савет). Дана 17 и 18 јула о. г. држао је Митроиолигски Црквени Савет седнице нзванредног свог заседања, под председпиштвом Његове Светости, нреузвшнснога господина патријарха Георгија ЂранковиЛа, као чланови нрисутни су били високопреосвенггена господа епископи Лукијап и Митрофан• архимандрити г. г. Иларион Гуварац и Анатолије ЈанковиЛ , протопрезвитер г. Јован Ђорота , те г. г. Др. Стеван ПавловиЛ и Лазар ОбреновиЛ. (Архипастирока посета). Јављају нам из Срн. Хидоша, да је високопреосвештени г. епископ Будимски Лукијан, враћајући се из манасгира Гра- | бовца, дана 1. (14). Јула иосетио црквену општину у Срп. Хидошу и поучио верне у стародревно.ј тамошљој богомољи (од плетера подигнутој 1764 г.) коју до сада још ниједан архијереј походио није. Св. литургија богослужена је под началством окр. протонрезвитера Будимског г. Недељковића. Народ је тонећи се у радости и миљу, дочекао свога љубљеног Архипастира одушевљењем, које је израза добијало и посипаху цвећем пута, којим је Архипастир пролазио. Тога дана је био у часг високопреосв. г. епископа Лукијаиа свечани ручак у двору властелпна и крстника ордена св. Стефана Коломана Кардоша , бившег жупана Барањске градомеђе, на ком су учествовали и председник угарског сабора. преузв. г. Дезидерије Лерцел, барон Имре Фехервар вел. жунан Барањски и поджупан Толпаиски г. Павле Дери. После тота ручка, одвезао се високопреосвештенп г. епископ као мио гост са свпма присутнии одличницима у дворац преузв. г. Дезидерија Перцела, где је тога вечера у част високо-

преосвештенога г. епископа Лукијана био свечани соаре, а сутра. дан ручак. (Оставина епископа Антонија Наке.) Путем кр. угарске владе достављено је унрави српских народиоцрквених фондова у Карловцима 16.198 К 97 п., као половина оставине иза блаженоупокојеног умировљеног еппскопа Темишварског Антонија Наке, која половина прппада неприкосновеном и клирикалном фонду. У Босни и Херцеговини. (Наименован.е конзисторијалних саветника). Н>егово цар. и краљ. Аностолско Величанство је Највишим ријешењем од 18. Јуна 1901. благоизвољело најмилостпвије одобрити устројење конзисторије прп српско-православној митргполији бањалучкобихаћкој, те најмилостпвије паименовитн конзистосторијалним савјетницима те конзисторије ГГетра Ђенића, коизисторијалног савјетника при АЕ митрополитској конзисторији дабробосанској и Алексу Јокановића, суплента у источно-православном богословском учплишту у Рељеву; даље је истим Највшшш ријешењем Љегово цар. и краљ. Апостолско Беличанство благоизвољело наименовати конзпсторијалним савјетником при српско-православној АЕ. митрополитској конзисторији дабро-босанској Петра Зимовића, професора у источно-правоелавном богословском училишту у Рељеву. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. С. 0. 4422. през. ех 1901. 89 2—3 С Т Е Ч А Ј Ради нопуњења једног питомачкога места за учегшке горње гимназије у стин. заклади Мојсила МоловиЛа и суаруге му Христине са стипендијом од год. 400 круна, овим се отвара стечај. Молитељи срнске народности и православне вере уз то ирииадници земаља угарске круне вал>а да искажу сведоџбама добро владање, добар уснех у наукама, сиромагатво и да су здрави. Синови срп. прав. свегатеника иоред једнаке квалиФикациЈе имају првенство пред другим молитељииа. Изабрани питомац мора слугаати своје науке у срп. нрав. вел. гимназији карловачкој. Ваљано иструјисане молбенице треба поднети иотиисаном ради избора иитомца најдаље до 12. (25.) августа 1901. године. У Карловцима 10. (23.) Јула 1901. године. Георгије Иатријарх,