Српски сион

Б рој 30.

„СРИСКИ СИОН"

Стр. 513.

вас. 29.; карт. 58.); сем тога свештеник је дужан чувати се од сваке. иобуде и задовољења телесних наслада и искушења, јер ако се својевољно преда сличним уживањима, ни под којим условом да се не усуди изаћи пред жртвеник, да служи Богу живоме. Исто тако нека не служи, ако није извршио све прописе о припреми за свршаваље свете тајне. У случају, да због каквих препрека, које није могао отклонити, није извршио прописано правило, дозвољено је свештенику, да га доврши после литургије; али односне молитве пре причешћа, без икаква изговора, дужан је прочитати пре литургије. 4 За време свршавања саме литургије свештенослужитељи су дужни бити тихи, кротки, смерни и умним очима својим гледати на престо Онога, пред којим стоје; молитве су дужни читати с великом пажњом, цобожно, приљежно и ништа не изостављајући; спољашњим покретима, стојањем, ходом и у опште целим спољашњим изгледом, ваља да манифестују унутарњу искрену побожност и веру, чистоту осећаја и узвишеност духовног расположења, јер је по учењу Цркве, олтар тајанствено место на којем је присутан сам Цар и Судија небески и у њему за време свршавања страшне и велике тајне, невидљиво присуствују анђеоски чинови у највећем страху и треиету. Свештеник, који се усуди пијан свршавати литургију, има се лишити чина. Исто тако и сва друга лица, која служе у олтару, дужна су с највећом побожношћу ићи око св. престола, и сваком приликом дужна су одавати најдубљи поклон св. тајнама, које се свршавају или чувају на св. нрестолу. По наредби црквеној, свештенослужитељи су дужни, при свршавању литургије, причестити се светим тајнама. Тако је прописано већ у апостолским правилима. (Апост. прав. 8). Овепггенослужитељи пристунају св. тајнама у јерархичком реду, тако. да нижи чинови примају св. тајне од виших, те према томе ђаконе причешћују презвитери, презвитере енископи, еписконе у црквама на истоку патријарси ; при томе вазда се прво цричешћују виши и затим нижи чинови. Правила васељенских сабора строго забрањују нарушавати наведени јед (I. вас. 18. прав,). Исто тако 4 Сва ова правила подробно су изложена у учителшомг нзвУстш.

није дозвољено равнима по степену свештенства, да причешћују себи равне свештенослужитеље, изузимајући настојатеље презвиторе неких манастира у Русији, којима је сабор патријараха у Москви године 1667. дозволио, да нричешћују јеромонахе своје обитељи. 5 Свештенослужитељи су дужни бодро пазити, да за време иричешћивања не кане ни једна кап Божанствене крви на антиминс или на одежде, а још више, да ју са свим не проспу из св. путира. Иста таква пажња има се обраћати и на свето тело, те с тога настојавати ваља, да се честице од њега не разаспу по нрестолу или но земљи око ирестола. 6 Ненамерно проливање и испушгање светих дарова казни се епитимијом, нрема увиђењу духовне власти, 7 а за намерно обесвећење, кривци се лишавају свештенога чина. 8 Свештеник не може једнога дана вршити више, него једну литургију; а тако исто на једном престолу, једнога дана може се само једна литургија одслужити, јер је Христос по речма аностоловим принео једну жртву за грехе наше, и једним приносом нас учлнио на веке освећенима. 9 * в. СоборнмИ евитокг 1667. год. уз сдужбеник патр. ЈосиФа. 6 Како ваља постуцати у овом случају види у Учителшомг, изв%ст)и. 7 Кривцу сезабрањујеслужитишестиеС0Ци (Нол«ок. 158). 8 Номок. 158. р в. Учителшое извћстје.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (К&ижевни Одбор Матице Српске) имао је у четвртак 19. јула (1. августа) евоју редовну седницу под нредседништвом А. Хаџнћа, председннка друштвриог. Од предмета наводимо: Председник јавља, да је на нарастосу за стогодишњицу архим. Јована Рајића у Ковиљу заступао Матицу Српску. — Др. Конст. Јиречек у Бечу јавља, да се не може примити сарадње на Монографијама из историје српскс књижевности. — Умолиће се г. др. Рад. Симоновић, да према свом писму, напише путописну и етнографску слику о Тоиуском. — За Летопис се примају: „Писмо из манастира", приповетка у стиховима Милете Јакшића; „Мосје Лесепс", при-