Српски сион

О гр . 512.

„ОРПСКИ СИОН."

бр . 30.

виноградскога (Мат. 26, 29), а виноград рађа вино, а не воду", и из тога Јермени изводе, да је и овај отац порицао употребљавање воде ири светој жртви. Према томе, и да не би они и у напред остали у незвању, ево излажемо православно разумевање тога оца. Постојала је стара јерес идропарастата. који су при својој жртви употребљавали уместо вина саму воду. Опровргавајући безаконо учење такве јереси, показујући, како идропарастати тиме иду насупрот апостолскоме предању, употребио је богоносни Златоуст горепоменути свој говор. Пак и својој је он Цркви, над којом му је пастирско старање новерено било, нредао, да треба воду са вином мешати, кад се има принашати бескрвна жртиа, показујући на сједињење крви и воде, које је истекло из пречистога ребра Искупитеља нашега и Спаситеља Христа Бога на оживотворење свега света и на искупљење од грехова. И у свак<\ј Цркви, где су сијала духовна видела, овај се богоцредани ред чува. Тако и Јаков, брат по телу Христа Бога нашега, коме је првоме поверен био престо Цркве јерусалимске, и Василије, архијепископ Цркве кесаријске, којега се слава иронела ио свој васељеној, а који су нам писмено предали тајанствену службу божју, установише, да при божанственој литургији у светоме нутиру мора бити и вода и вино. Исто тако су и у Картагени скупљени свети оци ове речи тално изре^ли: да се не приноси у светој тајни ништа друго, него тело и крв Господња, као што је сам Господ предао, то јест, хлеб и вино са водом помешано. Ако дакле који епископ, или презвитер не чини по преданоме од апостола реду, да воду са вином меша, те без воде а на самоме вину приноси пречисту жртву, нека се свргне, као такав, који тајну непотпуно врши и који увађа новиае у оно, 1 што је предано." (VI. вас. нрав. 32). Време за свршавање литургије по старинском обичају и општем правилу је трећи час дана (од изласка сунчева); у осталом литургија се може према потреби и околностима служити и пре и после овога времена, само не пре зоре и после подне. Ислтод овога правила искључују се они дани, у које је уставом црквеним црописано, да се литургија служи заједно с вечерњом, те се у таке дане она иочиње у цодне, Такви су дани св, четрде-

сетнице за служење литургије пређеосвећених дарова, дан у очи Рођења Христова и Богојављења, Велика Субота и педесетница (Духови). Литургију не може служити нико други, сем правилно рукоположеног свешгенослужитеља т. ј. епископа или презвитера. Ђакон или који други клирик, као и световњак, немају тога права. Но и свештеник не сме служити ако је нод забраном, ако је рђавог владањаи ако не схваћа важност и силу тајне, а особито оних речи и дејстава, којима се она врши на литургији. Гледе тога овако говоре црквена иравила: „ако јереј не зна, или мало зна, којим се речма свршава тајна, и шта он врши, светотатски грех чини." 2 С обзиром на велику важност литургијског свештенодејства, и на оно особито значење. какво за време литургије имају и саме особе које свршавају литургију, као и свако дејство им, православна је Црква прописала најстрожија иравила за свештенослужитеље, која се односе како на њихову спрему за служење литургије, тако исто и на само свршавање литурги.је. Припрема за лигургију састоји се у отклоњењу наравствених ирепрека за вршење тајне, као што су : грижа савести због учињених тешких грехова, а напосе смртних, као што су злоба, гнев, расејаност мисли, душевна смутња, леност. Поменуте и сличне препреке имају се отклонити срдачном скрушеношћу, искреном исповећу, измирењем са ближњима и т. д.; сем тога за рана треба душу довести у побожно молитвено расположење и у њему је учврстити; побудити у себи искрену веру у Бога и срдачну готовост на службу Њему; с тога ваља извршити све оно што је у том погледу Црква прописала, као: вечерње и јутарње Богослужење, с прописаним молитвама, канонима и акатистима, такође часове и правило за нриступање светоме причешћу. Ако би свештеника гризла савест због каквог малог греха, ваља претходно да се исповеди и тек по томе да служи. 3 Исто тако у очи дана у који ће служити, свештеник се мора с вечера уздржати од излишне употребе јела и пића, а ујутру пре литургисања, по одредби старих васељенских правила, не сме ништа ни јести ни иити (VI. 2 в. у служебнику: Учителшое извботје. 3 ЦзШет.