Српски сион

Вр . 30

.сгпски сион к .

С *Р. 511.

истом вером, ипак не стоје сви на једнок степену него сваки у свом реду. Они пак, који евој живот у духовном убеђењу проводе и који су способни не само да сами собом управљају, него да и друге ноучавају, а тих ее врло мало налази — они су слични у малом онима, који су се са Нојем самим сиасили, и који су његови најближи по крви. Тако и наш Господ Исус Христос, прави Ноје, мало има сродника, мало браће и ближњих, који су саучесници Његове речи и који су способни, да схвате Његову мудрост. То су пак они, који на највећем степену станују и који су смештени на највишем месту ковчега. Затим је даље доле смештено мноштво безсловесних створова, животиња а највише оних, чија дивљачност није се могла ублажити благошћу вере. Нешто мало више њих стоје они, који имају врло мало разума, али тим више чувају простоту и невиност. И тако се постепено долази до самога Ноја, чије име значи мир или иравцу, а то је Исус Христос. Јер се ни на самог Ноја не односи оно, што каже Ламех, отац његов: овај ће нас одморити од посала наших и од труда руку наших на земљи, коју прокле Госиод (Битија 5, 29). Јер како би то могло бити истина, да онај Ноје одмори онога Ламеха, или народ, који тада беше на земљи или како је нестало проклетства са земље, кога је иустио Господ по приповедању, да се још јаче нокаже гнев Божји и Бог сам говори: Кајем се, што сам створио на земљи човека и затим рече уншитићу на земљи свако тело. (Бит. 6, 6). И у свему би дат доказ највишега гњева у пропасти сваког живота. Ако пак погледаш на Господа нашега Исуса Христа, о коме се каже: гле јагње Божје, које на се прима грехе света (Јов. 26); а затим : он постаде за нас клетва, да нас искупи од клетве законске (Галат 3, 13) за -тим кад даље каже: ходите к мени сви, који сте уморни и обремењени и ја ћу вас одморити и наћићете нокој душама својим (Мат. 11, 28—29). Тада ћеш ти дознати, да је ово она.ј који је заиста дао мир људима и ослободио земљу од проклетства, којим ју је ироклео Господ Бог. Овоме се дакле духовном Ноју, који донесе мир људима а грех света прима на себе, налаже: Начини себи ковчег од квадратнога дрвета. (Срвшиће се.)

Преглед црквених уредаба о еветим тајнама.* С руског превео и попунио: Ст. С. Илкић. (Наетавак.) 2. 0 Св. причеш&у и покајању. Како причешћивање светом тајном тела и крви Христове улази у састав литургије, то ћемо и разгледати а) опште одредбе гледе свршавања литургије, и б) посебне прописе о употреби светих тајана. а.) Опшше одредбе о свршавању литургије. Главни је предмет литургије свршавање свете евхаристије, у којој се под видом хлеба и вина даје вернима тело и крв Христова. Према томе литургија се не може свршавати нигде, ван освећенога храма и светога престола. Осим тога за правилно свршавање литургије потребан је од епископа освећени антиминс, без којега се ни у којем случају не може свршити тајна свете евхаристије. 1 Православна је Црква, сходно појму о телу и о крви, узела за правило: 1.) да се на литургији зарад евхаристије употребљава чист, квасни, пшенични хлеб; 2.) да је вино од грожђа, црвене боје, чисто и не смешано ни са каквом другом течношћу, осим са водом која се у њ улева у току свршавања тајне евхаристије. Оем тога у једном апостолском правилу изрично се наређује, да се свргнути има сваки онај свештеник, који за тајну евхаристије употребљава уместо вина какав други напитак. (апост. праЕ. 3). Гледе пак сипања воде у вино, донесено је засебно нравило на VI. васељенском (трулском) сабору. То нравило гласи: „Дознали смо, да у Јерменској области на светој трпези нриносе само вино, не мешајући га са водом, кад приносе бескрвну жртву, и за своје оправдање приводе ово, што учитељ Цркве, Јован Златоусти, каже у тумачењу јеванђелија Матејевог: „Зашто није Господ пио воду, кад је ускрсао него вино ? зато, да с кореном ишчупа једну нечастиву јерес. Јер, пошто су неки били, који су употребљавали -воду при тајни, то светитељ и показује, да Господ и кад је тајну иредао, и кад је, после васкрсења, без тајне просту трпезу предложио, употребио је вино од рода * Наставак ива бр. 14. о. г. 1 в. Учителтое изи%ст\е и Правосл, цсаов цит 107,