Српски сион

стр. 510. „орпски сша." бр. 80.

Пита се даое понаЈпре, какав је изглед ковчег имао. Ја држим, да је он био у облику пирамиде, кад се он почињао са дужином од 300 лаката, а свршавао са висином од 30 лаката, а даље још је све ужи бивао тако да је врх био 1 лакат дугачак и један лакат широк. Доњи под или такозвано приземље имађаше две цреграде, а горњи имађаше напротив три. Таково је тумачење давао већ Симах, кад каже: раздели га на две и на три преграде. Под сваком преградом треба разумети нарочите просторе, да буду разноврсне животиње одељене једне од других. Ови нарочити простори могу се назвати гнезда или ио Оимаху житнице. Даље се каже, да су доње преграде на дну на двоје раздељеног пода биле за ђубре одређене; а горње беху за смештање хране за животиње и морађаху, да се одрже месождери, увести у ковчег још неколико других животиња за храну. За сваку врсту животињакоје се у ковчегу спасти требале морало се је за храну иобринути. Толико за објашњење обадвију доњих преграда. Горњи на троје преграђени спрат одређен беше такођер за различпте животиње, а вероватно је, да најдоњи простор беше опредељен за змије и дивље животиње, домаћим и питомијим животињама беше одре ђено горње место, Као што човек безсловесне животиње својом ириродом надкриљује и влада над њима, тако је и сада морао, да на највишем месту ковчега на трећој прегради станује и одатле господари са свима осталим створовима својом снагом и надгледањем. Место пак, о коме се каже: врата ковчега начини са сгране, јесте без сумње било на првом поду, да могу животиње одатле у опредељена станишта доспети. То ми се пак мишљење чини исправнијим него оно, да су се животиње испињале на најгорње место, па одатле, да су силазиле у своја доња места. Уз то су та врата морала бити утецајем Божјим за животињама затворења, јер их споља заиста не би могла затворити никаква рука људска, да не би вода могла допрети у нутра. Зато их је Бог за Нојем затворио и тако је отпочео потоп. Приметити нам је, да после потопа није Ноје отворио врата, него прозор, да пошље гаврана, да види, је ли вода на земљи опала. Да је пак Ноје собом понео храну за све животиње, а такођер и за дивље, које су са њим биле ушле у ковчег, то се види

из речи Госиодњих Ноју (6, 21). И узми са собом свега, што се једе и чувај код себе, да буде хране теби и њима, што је Ноје и учинио (6, 22). Истина, Св. Писмо не говори ништа о простору, који, како ми велимо, за хамбар животињама опредељен беше, али оно о томе за то ћути, што то и сам здрави разум предпоставља. Оада ћемо пак молећи онога, који је први са речи старозаветне бибпије копрену скинуо, да исиитамо, шта садржи овако величанствена грађевина за наше назидавање. Ја мислим, докле се мој незнатни ум довинути може, да онај потоп, који некад беше готово свет са лица земље уништио, да је слика будућег конца света. То је сам Господ изрекао, кад каже: и како је било у време Нојево, онако ће бити и у време Сина човечјега: јеђаху пијаху, жењаху се и удаваху се до онога дана, кад Ноје уђе у ковчег и дође потоп и погуби све (1ука 17 26—27). Овде се нарочито означава пропаст света као она код потопа, која се пре догодила и која се на свршетку света мора догодити. Као што је тада Ноју заповеђено, да мора начинити ковчег и у њега метнути не само синове своје са женама њиховим, него и животиње од сваке врсти, тако је такођер и нашем Ноју, који је једини у истину праведан и савршен, Исусу Христу заповеђено на концу света, да он начини себи ковчег из квадратног дрвета и да испуни множипом небесних тајанстава. Јер се то и у псалму навешћује, кад каже псалмопевац; ишти у мене и даћу ти народе у наследство и крајеве земаљске теби у државу (Пс. 2, 8). Он прави дакле ковчег и спрема у њему боравишта, у којима ће боравити разноврсне животиње. 0 томе говори и нророк, кад вели: хајде народе мој, и закључај врата своја за собом, прикриј се за час, докле прође гнев (Исаија 26, 20). Овде се упоређује народ, који се у цркви спасава, са свима животињама и људима, који се у ковчегу спасоше. Но пошто сви исту заслугу не имаду и исти степен вере, тога ради не пружа онај ковчег једно и исто место за спасење свију, него се доњи под дели на две, а горњи у три преграде и међу њима се разликују и седишта; тиме се хоће, да иокаже, како такођер и у цркви, премда су сви очишћени од греха с истим крштењем и са једном