Српски сион

ж-г* 54%А а ш & „с^иски сион. 1

мназији Карловачкој. На дан смрти, у недељу на Нодне> оглашена је смрт благоупокојенога епископа у све три цркве Карловачке. Архидијецезална Конзисторија издала је овај президпјални налог подручним окружним протопрезвитерима: А<1 бр. К 676. ех 1901 ; . Са болом у дунш јављамо Пречасности Вагаој, да се Наш у Христу брат преосвештени госиодин Епископ Темишварски Никапор дана 22. јула о. г. вољом Свевишњега у вечност преселио. Саоиштавајући ово упућујемо Пречасност Вашу, да учините одмах нужно расположење, да се у свима парохијским дрквама нротопрезвитерата вашег смрт блажзноупокојеног Епископа Никанора у велико звоно тридневним звонењем огласи, име његово за шест недеља у јектенијама на божанственим литургијама спомиње и у црквени диптихон вечнаго воспоминавија ради убележи. У Карловцима 22. јула (4. августа) 1901. Георгије патријарх. Његову Светост, преузвишеног господина патријарха Георгија заступао је на сарани и при опелу, високопреосвештени г. епископ Будимски Лукијан, а као изасланике своје благоизволела је Његова Светост изаслати г. г. архимандрита Цимитриј а Бранковића, архимандрита Дра Георгија Летићаи архиђакона Данила Панте лића. На погребу је учествовао и високопреосвештени г. епископ Бачки Митрофаи, те се је у име Епископата са благоупокојеним братом у Христу веома дирљиво и усрдно опростио. Погреб је био са пуном помпом изведен, уз највеће саучешће и свештенства, верних и осталих поштоваоца. — И опет; Нека је слава благоупокојеном епископу Никанору , нека му је лака земља и вечан спомен!

ЗВАНИЧНИ 4 ЕО. Његова Светост, иравославни Архиеттскоп Еарловачки, Митроиолит и Патријарх сриски, Георгије БранковиИ, благоизволео је за Свога мандатара у Темишварској Дијецези поставити архимандрита манастира Бездина Жсака Дошена.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Ориген као проповедник. Шаставак) * * * Досада смо разгледали рад Оригенов у опћим цртама према другим приликама, у којима се кретао и живео, а саца ћемо, да се упознамо са проповедником из сопствених његових проповеди, које ћемо привести у српском преводу с оригинала. ј Проповед о градњи Нојева ковчега, Мј&пе *от XII. гласи овако: Почињући говорити о ковчегу, који је Ноје по заповести Божјој сазидао, хајде, да видимо најпре, шта нам се о томе припо- ј

веда у св. Писму, а затим ћемо цаље изводити нитања, која по обичају тада од многих падну, иокушавајући, да одговоримо онако, како нам је то од отаца предано, да, кад на тај начин темељ ударимо, узмогнемо се од текста ириповести успети до мистичног и алегоричнога смисла, и ако је штогод тајанственог у њима, да разјаснимо, пошто нам и Господ објављује смисао своје речи. Пре свега ћемо дакле, да видимо, шта нам текст каже. [Тада рече, говори се у тексту, Бог Ноју, кррј свакоме тијелу*дође иреда ме,- јер је земља њихових безакоња пуна и ето ја ћу, да их уништим са земљом. Направи себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу ; и затопи га смолом изнутра и споља. И начини га овако: у дужину нека буде три сга лаката, у гаирину педесет лаката, а у внсину тридесет лаката; пусти доста светлости у ковчег и кров му сведи озго од лакга и удари врата ковчегу са стране а начини доњи иод са две преграде, а горњи са три. (Генезис VI. 13—16) Иу кратко време тако се догоди, јер Ноје све онако учини, како му Бог заповеди (9, 20).