Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

В р . 32

добром вољом и великим маром подухватио те трудне, али похвалне работе; те који је, што прошле, што ове године, прикупио леи број Срба сликара, у цењеном листу овоме нанизао леп низ животописа Срба сликара. Томе броју Срба сликака додао је у примедби једној врло штовани уредник овога листа и 32 Србина сликара, чији је живот описао Светозар Марковић. Ево још једног Србина слпкара: Јакова НедиКа. На икони иресв Богородоце записао је исти Јаков овако: ,,^'кта господна 1786 лгксеца У&иж 10. оувоЕоти Таковх недичж, (Ио.ира." Сад: да ли то „оукоЕоти 1 - значи, да је он ту икону само у „Боботи" радио, камо је на нечији позив дошао и где се каква посла ради бавио; или ће то да значи, да је он „у Боботи" рођен био — ја тога не знам; а ко то зна, и то рећи и потврдити може, ето нека рекне. Је ли Јаков Недић осим те иконе пресв. Богородице још што радио, још што „намоловао" — ни тога не знам, а ко зна, нека наведе. Свакако ће бити више него вероватно, да је он и више што радио и урадио; то до казује и сама израда иконе пресв. Богородице, која је — у колико сам ја за пресуђивање такових ствари позван — лепа. Је ли Јаков Недић, као молер, био „мајстор", вештак, тога ја, баш да сам и позван за таково што, по једној једитој икони одредити и утврдити не бих могао. Но ,ја његово „мајсторство", или „немајсторство" ни нисам хтео доказивати и утврђивати. Ја сам само хтео да кажем, да ми поред осгалих Срба сликара имамо, односно имасмо још једног. а тај је: Јаков НедиЛ. Оросламош, у очи Маркова-дне 1901. Југ Станики® свештеник.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Превишњи Рођен Дан). У ирошлу недељу, дана 5. (18). августа, прослављен је, као и увек досада, у Српском Сиону нревишњи рођен дан Његова Величанства премилостивога нам Владара цара и краља

Франца Јосифа I. У очи дана, у 8 сахати на вече, биле су осветљене главне улице, особито пијаца, па којој је својим осветлењем импоновао патријарашки двор. Звона, тоиови, ватрогасна музика, радост верних Карловчана, све се то спојило у једну хармонију топле молитве свију грађана за свога љубљенога Владара. Та се молитва сутра дан топло нодизала престолу Свевишњега и са олтара св. Николајевске саборне цркве Карловачке нод началством св. патријарха нашег Георгија, уз саслужбу целога овоместнога свештенства и одушевљено учешће дунком пуне пркве верно оданих Срба Карловчана, представника свију власти, иросветних завода и других корнорација. После свршеног богослужења сви ови иредставници и корпорације предстале су у натријарашком двору Његовој Светости иреузвишеном господину натријарху Георгију, као нравом тајном саветнику Његова Величанства и нодастрле су своју најсмернију честитку превишњем рођен дану. Честитаре предвео је градски начеоник г. Св. А. Јапковић и нодастро хомагијалну честитку, на коју је Његова Светост изволела одговорити, да ће је својим путем подастрети премилостивоме Владару, а присутне честитаре је игволела позвати и одушевити, да верни и одани оцу свију народа простране и славне Аустро-Угарске моиархије Његову Величанству, премилостивом нам цару и краљу Францу Јосифу I , верни и одапи превишњем престолу и прејасном Владалачком дому Његову, верни и одани нанретку миле пам домовине, увек топле молитве приносе Господу Богу за драгоцени живот и крепко здравље свога љубљенога, витешкога и узор владара, цара и краља Франца Јосифа I. У 1 сахат после подне у славу превишњега рођен дапа био је у патријарашком двору гала ручак, на којем је участвовало 40 званица. Кад се шампашац наточио, нодигао је св. натријарх Георгије и изрекао топлу и красну здравицу у славу Његова Величанства и Његова нревишњега рођен дана. Здравица је стојећ саслушана, одушевљено прихваћена и иопраћена <1>ренетичким усклицима: „ Живело Његово Величапство који се усклици громко раз-