Српски сион

Б р . 33.

„ОРПСКИ СИОН."

скима споменути, јер се и он бави сликарским радом. Г. Иван је син лане преминулога сликара Арадскога Душана, а унук бившег чувеног сликара Сгевана Алексића. Сликарска вештина ето је наследна у породици Алексићевој. Г. Иван данас жави као парох у Модошу али се у доколици радо ба.ви и сликарством. Он је сликар самоук. Зимус сам био сретан примити од њега на дар једну целиваћу икону (Сошествије св. Духа), коју је он израдио Тај рад његов приказује нам млађанога пароха Ивана као човека, који има много сликарскога дара. Ако се он буде сликарством живо бавио а при том копирао радове наших најбољих сликарских уметника, држим, да би се могао у тој лепој вештини и усавршити. По мом укусу — његове иконе далеко су боље од оних, шго их продају српским кућама браћа Поповића из Новог Сада и Николић из Загреба, јер су већом нажњом и ирецизношћу израђене. ХМУ. Андреј Рајчевић. (год. 1649.) У 2. и 3. свесци „Гласника земаљског музеја у Босни и Херцеговини" за текућу (1901.) годину у чланку „Из старих Србуља" Београдски професор Мил. М. Вукићевић спомиње (на страни 301.—303.) међу Србуљама манастира св. Тројице код Плевања и „Шестоднев Јована Екзарха", који је и сликама украшен; а у сликању тих слика, које су, но речима истога г. професора, „тако лијепо у боји насликане, да изазивају дивљење према времену, кад су и где су раћјене", — као што односни заиис о томе вели — подвизавао се при храму свете Тројице „вмгоподкижнми и клагочкстиићш и клагогокеннкп! збграфа кгр Днд(р)би Раичскик, С5 сма Толцх 'про» л^онахк," године од створења света 7157. или од рођења Снаситељева 1649. За место рођења зографа Андреја мисли г. ироФесор, да ће бити данашње село Таоџи у нротопресвитерату Пријепољском. Као Србина сликара биљежим га и ја у овај мој чланак. ХБУ. Петар Паликрушкић. (1839. г.) Пре месец дада, изишла је из штампе о трошку срп. кр. народног музеја књижица иод насловом „ Оиис ствари из заоставштине Вука Стеф. ЕараџиЛа коју је саставио чувар [

народ. музеја госп. професор Михајило Вал■ тровиЛ. У тој књижици спомињу се неки цртачки радови односно акварели Петра Паликрушкића. који су били својина Вукова, а данас народ. музеја. Први од радова Паликрушкићевих је мотив из црногорско-херцеговачког живота, за који Валтровић вели, да је леио сложен и смишљен, и ако је иочетнички. Испод цртежа записано је, да га је цртао Петар Паликрушкић 1839. у Котору — „без никаква нрегледа". Г. Валтровић мисли, да су и она друга три акварела у оставштини Вуковој, који представљају: Херцеговку, Грбљанина и Грбљанку, рад Паликрушкићев. Свакако да је био самоук. Можда је његових рацова више сачувано у Котору. Х1ДП. Димитрије Тирол. 1862. — 63). И о њему и његовим радовима сликарским има спомена у горњој књижици Валтровићевој. Тирол је родом из Темишвара. Димитрије Тирол био је син Димитрија II. Тирола, о ком Милићевић у свом поменику знаменитих људи у српскога народа новијега доба, на стр. 712. између осталога вели: „Тирол П. Димитрије родио се у Чакову у Банату, 31. маја 1793. год. Учио се у Чакову, Темишвару, Кечкемету и Пожуну. Год. 1829. прешао је у Србију и постао домаћи учитељ у кући г. Јеврема Обреновића, где је нровео преко 12 година. Год. 1842. оставио је Србију и прешао у Мађарску. Највише је живео у Темишвару. Ту је био неко време учитељ српског језика у гимназији и управник месних српских школа. Умро је 18. марта 1857. у Темишвару. Нисао је и нреводио много. Између осталог: Славенску и немачку граматику; српску граматику за Немце и т. д. Димитрије Тирол (млађи) био је ученик сликарске школе у Бечу год. 1862,- 63- и 64. и често Је одлазио у Вукову кућу и помагао му у преписивању списа. Тако су могли и цртежи његови остати Вуковој породици. А остало је иза њега цртежа из анатомије, неколико сликарских покушаја масном бојом и неколико скица. Масном бојом рађена је икона: Христос у гробу и Распеће Христово са 4 еванђелиста са символичним знацима уз њих ' у углови.