Српски сион

О ТР . 564.

„СРИСКИ СИОИ."

Б р . 33.

Пракса правоелавне цркве у Русији, од времена Петра Великог, одступила је од наведених општих правила у толико, што је ставила у дужност свештенству, да надлежним властима има нријавити такове особе, које би на исповеди признале, да су намерне учинити какав преврат у Цркви и држави. Исто тако дужни су тамошњи свештеници износити на јавност такову исповед, на којој би се испоставило, да је извесна личност ироизвела саблазан, која би опасна била за Цркву и државу, као н. пр. ако се је ко признао за оснивача и агитатора погрешних религијозних убеђења, који народ за истину прима, или признао да је обмањивао народ каквим чудом и натприродним знаком, ко.јега у самој ствари није било и т. д., те је тиме произвео метеж. који би могао бити опасан по друштвени поредак. 10 Сем тога пракса је православне цркве у Русији, да за сваки благочипи округ одговара нашем протоиопијату, бира опште духовнике, између духовних лица која се одликују духовном спремом и иобожним животом, те су дотични по потврди од ецархијског архијереја, позвани да исповедају свештено и црквенослужитеље дотичног округа. 11 У сваком манастиру се постављају тако!ђе општи духовници, који се изаберу измећу јеромонаха дотичне обитељи. Ови су дужни извештавати духовну власт о свима пороцима који су у обитељи одомаћени, али не смеју саопштити имена преступника. 12 Пракса овопредеоне православне цркве, управља се по општим правилима црквеним, гледе тајне исповеди. 13 10 јШ 12. 11 Устав консист. ст. 70. 71. 14 Дух. регл. о манаст. наст. п. 57. 18 Жалост је, што се код нас велика и ва исправљење грешника веома корисна и благодатна тајна покајања површно обавља. Ретко где, да јој се поклања озбиљна пажња, која јој иде, него ју и духовниди и верни небрежљиво врше. Нознато је, да баш ова тајна сем благодатног има и највећи васпитни вначај, и с тога би ју требало строго по црквеним прописима изводити. Тим путем би се најцелисходније будила и одржавала— данас доста учмала — религијовна свест нашега народа.

Срби сликари. (наставак из броја 31. — 1901.) Х1Л. Арееније Теодоровић. (1803. — 1835. г.) И ако је име овога сликара споменуто у Павловићевом преводу „Срби у Угарској",

ипак не нроцуштам овде рећи, да се у кућ! г. Анте Јоановића умировљеног градског велико) биљежника у Осеку налази икона крсног имена његовог — св. архиђакона Стевана, коју ј( моловао Арсеније. На слици је мајсторски представљено каменисање првомучениково. Моменат каменисања представљен је врло живо и наравски, а колорпт је светао. Поређање боја је изведено уметнички. Овака иста икона налази се и у кући трију госпођица Јоановићевих: Марије, Софије и Катице у Осеку, коју је такође моловао исги овај сликар. Обе ове иконе су сведоци великога умегничког дара Теодоровићевог. ХШ. Сава Петров (око 1829. и 1834.) Живео је и делао у Темишвару. Моловао је Јустина Јоановића, бившег епископа Будимскога. У кући синовца владичиног — горепоменутог г. Анте Јоановића у Осеку — налази се нортре владичино, на нолеђини кога је исписан овај запис: Кстинх ГиЈаннокичк, Оскчднннх, 1819. л'кта 25. постриженх воГергтз^к вкжх, потол1а И^внкпо =ЖиТрОПОЛ1ТСК1И И ()ОТО= И Дрх '|Д '|'аконх и Прш госу-нкмх, учитмк же Вгослокш и консТст: НотарУи вк Карлокц'к, 1829. л^кта 27=го ф(к. постллх ар^иандритх Ггргетсжкж и Ат8д8 тогшже л г кта 21. 18лЈа прелицпнх на Лр^Т/иандрно Вездичскб, 1834. л'кта 19. Лкг8ста поск/Л1ренх за впкпа ЕВдилккаго, тогадже л г кта прсстакисд 25 Ноел1кр и погршенх вћ1стк к' Б8дн/И'к к' церкки. изоврл» зилх Оака Петрокх. к' Т «Л1. Из приведенога записа видно је, да је владику Јустина сликао Сава Петров. Друга је ствар, кад га је сликао. Ја држим, да га је сликао између 1829. и 1834. године т. ј. у оном времену, кад је Јустин био архимандритом у Бездину те као такав био близу Темишвара, у ком је — као што запис вели — сликар Сава живео. Даље ништа о овом сликару не знам. Овај запис, који није ништа друго до кратак животопис владике Јустина, може подједно лепо да послужи и као грађица за историју живота поменутог владике. Х1ЛП. Иван Алекеић. И ако .је г. Алексић српски свештеник, дужан сам н његово име међу сликариаа срп-