Српски сион

.емски

СИОН. 6

Па како је иоступао Свети Претеча? Послушајте шта говори Св. Писмо: „ Јован говораше цару: теби не приличи да имаш жене брата свога". Какве просте, но уједно оштре и одлучне речи ! ? Нема у њима извијања, нема у њима ни обширности! Пророк би могао показати при томе на част цареву, на шкандал, који се рађа његовим владањем, на интересе престола у опште на све оне обзире користи, који се често и врло радо саслушају. Но њему није до тога стало. „Теби не приличи!". . . Јован се бринуо само о интересима вере и једна само слава Божја приморава га да говори тако. Он се не позива на народ, шта овај говори, него говори баш од себе: „теби не приличи да имаш жене брата свога". Он зна да ће га омрзнути за те речи; али га се то ништа не тиче! Олава Божја је за њега милија Он зна, да је ту нитање о његовом животу, њему је познато, да Ирод жедни за његовом крвљу : али он ипак говори: „теби не приличи да имаш жене брата свога" И шта је из тога изишло? За такову оштру реч обличења, њега бацише у тамницу. из које му пе беше суђено да изиђе жив на свет Божји. Он је у тамници умро, али каквом смрћу? И при том: када? Иредставите себи сјајни и осветљени, пун живоча, двор, у коме је гозба и весеље, а под њим мрачна и влажна тамница, „где се легу гује и .јакрепи", где парује тишина, која леди душу, од куда изгледа нема нити може бити изласку на слободу. У двору се слави и весели, јер је дан рођења Иродова, а у подземној тамници моли се Богу Свети Претеча. На том ето весељу јавља се кћи Ироднјадина и одпоче играти; играње се тако допало пијаном Ироду, тако га је занело, да се он, у присуству свих великаша, заклео њојзи дати све штогод заиште: „ишти у мене што год хоћеш, и даћу ти, шта више и да би било и до по царства мога", рече јој он; али она научена од матере, заиште главу Светога Претече. Цар нристаде и посла војника да одсече главу Ов. Претече. Тако погину онај, кога Исус Христос назва највећим међу пророцима. Удар мача сврши све. Но да ли све! „Праведник", по речи Св. Писма, „на веки живи". Предање говори, даје глава Св. Претече, истом донесена на гозбу, опет поновила Ироду оне исте речи: „не ириличи да имаш жене брата свога!"

Браћо Хришћани ! Свети Претеча и нама иружа реч „ нј достоитк тек'к", не приличи теби. И сад његово „мс достоитх тев'к", не приличи теби — звучи да сви чују. - „Н* достоитх тев-к", не ириличи теби, оче породице, да занемарујеш васпитање деце евоје. Старај се да их учиш страху Божјем и побожности. Погледај, до чега доведе кћер Иродијадицу одсуство страха Бож^ега. Она је измолила главу Свегога Претече. Па гледај, да немар твој у васпитању деце не доведе и тебе и њих до горега. „Њ достоита" и вама очеви и мајке породица допуштати деци својој да се занимају недостојним невањем, играњем и другим сличним играма. Недржитето за дело нразно и маловажно, незначајно. У речи Божјој узалуд се ништа не говори ; „што год је написано, за наше караше нанисало се". 0 јелима и нићима, која су била на гозби Иродовој, Јеванђеље ћути, ништа не говори, али оно није прећутало о игрању, које је Ирода занело дотле, да је одлучио убити Св. Претечу. Значи, играње је дело не без знака разликовања; к њему односити се не може се лако. Истина, рећи ћете ви, „за што да се у младости не провеселимо, — младости је већ природна веселост". Али, браћо, реч Божја ево шта говори: „весели се, младићу, у младости својој али ономени се, да ће доћи време одговарати за то пред Богом". Не само родитељима него и свима нама пружа се реч Св. Претече — „нс достоитх тек-к". „Њ достоитх тев-к," не приличи теби, човече, да се предајеш пијанству и у опште неумерености. Погледај, до чега доведе Ирода неумереност и пијанство. Смућен вином он се заклиње и губи Св. Претечу ради срамне и гнусне страсти. Па шта је, зар и ти не можеш учинити што слично? Зар ти, нредавајући се пијанству, не можеш сагрешити нред Богом? Ето, почуј, шта говори живот, ио казивању и 'онисивању новина. Онде иијани муж убио жену, тамо нијани син убио матер, или сгара оца, онде. . . И мало ли је зла и штете донело људима нијанство!? „Многе је ногубило вино", говори реч Божја. Чујеш ли то? По овоме мисао о томе „ие достоитх теск", не приличи теби да се предајеш пијанству нека буде свагда у уму и срцу твоме. Непромишљена заклетва, коју је Ирод дао играчици, а тим више безумно испуњење за-