Српски сион

Бр. 85.

„СРПСКИ

СИОН.

Стр. 593

изражава у многобројним облицима природе, због себе , долази до свога сазнања у човеку. Ако је деизам одбио умове од Хришћанства, то их је нантеизам привео језичпиштву. Све је божанство: и камен и биљка и животиња, а особито човек. И Господ наш Исус Христос — но учењу иантеиста — баш је у томе и велик ; што је нрви себе прогласио за Бога. Из крајности пантеизма родио се материјализам , готово исти нантеизам, само што се другој страни окренуо. Идеје о Богу у себи, ио себи, због себе, о (1еиз %трНсИт и с1еиз ехрИеИиз, и др. карактерисале су материјализам као пусту и нразпу Фаетазију. Нема никаквих идеја; свугде и на сваком месгу креће се и у разним облицима појављује се једно и исто вештаство. Мишљење је то или химијски процес или просто физичко кретање вештаства. Нема ни Бога, пи анђела, ни духа, ни бесмртности, Све је то по учењу материјалиста шуиља Фраза. То је било доба Фајербаха, Фохша, Молешота, Дарвина, Еопта и других мислилаца. 1 Но треба знати, какви су то услови, при којима се једно и исто вештаство јавља овде у овакој, а онде у онакој Форми.Да то објасне долазе Шоиенхауер, Харшмап и др. са својом филозофијом . По учењу њихову има неко слепо кретање у бићима, но коме се све у свету креће. Свет је нродукат његов. Оно је названо вољом у свету, од које долазе закони и услови живота у свету. То је учење већ из последњег доба, но и данас још гоеподари многим умовима. Пред очима свију споменутих учењака стајало је иитање о злу. Рационализам одбацио је учење о паду нрародитељском о наследности тога греха. Па откуд зло у свету? Узрок зла у свету тражиле су деисте у рђавом васпитању човечјем, у утецају гадпих нримера, дочим разне дис1 Материјализам води своје порекло из старине, али до скога потпуног развитка допгао је тек у ХУШ. веку. Прве материјалисте уче, да чула само истину ивносе, а не ум; овај не молсе ништа друго радити, него да ову истину присвоји и разјасни (Питагора, Критијас, Хелвецијус, Леметр). Материјализам је нашао најплодније поље у Француској и Енглеској, где се природне науке и математика највише негују. Нрим. превод.

хармопије у свету наводили су као доказ Божјег не участвовања у свету. Пантеизам и не признаје биће зла у свету. Што мислимо да је зло, то је само недостатак добра. Материјализам, а особито Шопенхауерова ФилозоФија, тврде, да је зло норма живота. Зло, дисхармонија, невоље — то су само неизбежне особине света, образ његова бића. Најсретнији од нас иема нријатнијег времена од времена кад спава, а најнесретнијем најнепријатније је време кад се нробуди. Никакво благо не може човека да усрећи. После најлепшег весеља осећа човек неко нерасположење и незадовољство. Пун нуицат је свет у опће неудаћа и несрећа. Зар не би било боље да га и нема. Боље је не бити него бити, тврди ФилозоФија носледњег доба. У том се баш и састоји преимућсгво човека пред животињама, што он може у свако доба свој живот прекинути. Најбоље би било пронаћи такву справу, која би свет упронастила и свако биће упиштила. Но и при томе не може иесимизам да остане. Ко може тврдити — уздише он — да неће та слепа воља с нама рђаву шалу нанравити, те нас онет гуриути у овај свет, да се мучимо и злонатимо. Па зато боље је у овом светском беспоретку гледати да човек што више ужива. И гле! ио убеђењу песимиста, а по укусу и навикама — оитимисша. Тобоже песимиста, а овамо жури се да у чему год може ужива. Па и живот сибарита (мекушаца) по изгледу иун је задовољства, али га често прекида или кугла или стрихнин. То бива сасвим једноставио. Седи и ћаска, по изгледу снокојан и весео, наједанпут излази у другу собу, прас — и све је свршено.

Сиромах или богат пред Богом су обојица једнаки. (Еванг. Матеј 11, 2—10). Превео с немачког Милан Поповић парох. „Сиромашним се — тако вели Исус у евангелију Јовановом ученнцима — сир омашним се евангелије нроповједа." Као што Исус овдје говори, тако је он чинио. Он се са својим бесједама није обраћао нарочито на богате и отмене него на понижење и сиромашне у народу. Он