Српски сион

<ЛР. &У4.

,ЦЈ1К1ЈКИ сиин."

В р. Зб.

правилније и понутније нознаваше вољу и намјере Божје, нег што их ико познаваше. Он је заиста знао, да се воља Божја и намјера састоји у том, да евангелијем треба не само богате, већ и сиромашне, просвјетити, поправити и усрећити. Тако је ио свугдје, благ. Христијани. Бог је намјенио не само богатим веК и сиромашним доброчинства и благослове. Бог, који је свој мудри и лијепи распоред поставио, који има најблагодарнијег утјецаја на срећу човјечанског друштва; то јест да има и богатих и сиромашних на зсмљи; тај истиБог обухва^а с истом вјсром, очинском љубављу све, све људе, не обзирући се на потпунију или незнатнију мјеру земаљских добара. Додушс, с обзиром на снољашњи срећни положај баш је велика разлика између богатог и сиромашног. Богат може своје тијело у лијено рухо облачити и китити; сиромах га мора издртим старим нрикрити. Богат може одабраним јелима и разним нићем своје иепце голицати; а сиромах једва може сухим хљебом своју глад утишати. Богат може све дане красно и у радости провађати; а сиромах се мора одрсћи сваког уживања, и јако га нритјешњава брига и жалост. Али како? Је ли разлика између богатог и сиромашног и у вишем ногледу? Да ли Богу може бити више но вољ>и онај, који има земаљских добара у изобиљу, од оног, који у томе оскудјева? Јели богат изабрани љубимац Божји, кога небески отац више очински љуби, и о коме се верније стара, него сиромашном? Пипошто, благ. Христ. ПредБогом најбогатијинема ни најмањег преимућства пред најсиромашнијим; код Бога исто тако сиромах вриједни као и богат. Посјед и неиманштина земаљских добара, у Божјим очима не одређује вриједност људи, већ само носјед и немаштина врлине. Кад би ми сви на то помишљали, и то срцу узели то би зацјело благословено дјеловало на нас. Зауставимо се ирема томе на овој истини: Богат или сиромах пред Богом су обојицаједнаки. Не губимо из вида I) да је то заиста тако; II. и да би сви без разлике требали на то помишљати. Људи, благ. Христ., већим дјелом обично не цијене једнако сиромаха и богата; шта више л,уди претпостављају богатог сиромашном, а сиромашног заиостављају богатом. Мјера земаљских добара често је таква мјера, по којој људи иресуђују и цјене вриједност својих ближњих. Је ли дакле исто тако код Бога? Не, зацјело не.

Сиромах и богат пред Богсм су обојш^а једнаки, Ђог љуби обојицу једнако — Бог се стара о обо■ јици једнако. Сиромаха или богата — Бог љуби обојицу једнако. Или како? Зар би мјера љубави, којом Бог љуби људе, требала одвисити од мјере зсмаљских добара, коју неко има? Зар би Бог требао једиог човјека више љубити, што је богат, а другог мање л>убити, што је сиромах ? Како би се то дало замислити ? Ако се љубав, с којом разуман и добар човјек л>уби своје ближње, нпкако пе управља по њиховом богатству; колико ће то ман.с бити код Бога и колико може. Пс, људска љубав се уиравља но вриједности и достојанству људи Да ш, може бити, мноштво новца и добра даје човјеку вишу вриједност? Је ли богат, свога боЈ-атсгва ради достојан, а сиромах, свог сиромаштва ради недостојан човјек? Достојност инедостојност зависи од ЈБегова срца и његЈва живота. Човјек, који о злу мисли и зло ради, недостојан је, био он не знам како богат, облачио се Бог зна како сјајно, становао у наЈЈИздавијој палати. Човјек, пун врлина, достојан је човјек, био он макар како зло обучен, становао он под најнижим и најсиромашнијим кровом од сламе. Тако бар разумни одређују вриједност људи. Зар би Г>ог друкчије о том пресуђивао? Није могуће. У Божјим очима није достојан оиај човјек, којије богат, већ који је добар. У Божјим очима ннје недостојан онај човјек који је сиромах, већ који је зао. Е па сада пресућујте и одлучујте сами, благ. Христ. може ли Бог једног човјека, његова богатства ради више, а другог његова сиромаштва ради мање љубити? Не, заиста не. Је ли сиромах исто тако добар као и богат, исто је тако Богу мио и драг. Је ли најсиромашнији бољи и богатији врлинама од најбогатијег Бог ће га више љубити. — Сиромаха или богата, Бог обојицу једпако љуби. Био сиромах или богат, Бог се о обојици иодједнако стара. Кога љубимо, о том се и старамо. Које љубимо с истом љубавл >у о тима се с истом Лзубављу и старамо. Ако ви, родитељи, вигае дјеце имате, и све их с иетом њежном очинском и материнском љубављу љубите, то ћете сс без сваке сумње и о свима с истом љубављу старати; гледаћете, да подупрете срећу једног исто тако добро као и срећу другог. Би ли то било друкчије код Бога и може ли бити? Пе, заиста не. Љуби ли Бог — шго Он заиста и чини