Српски сион

С тр .- 660.

„СПРСКИ

СИОН."

В р . 39.

па ћа!)И;аси1а, пес а1 иОо 8еси1апђт 1гагМ ћогпгпгбаз ; 8е<1 еНат §1 ћос ћисиздие Гас1ит е.ч! ? педиадиат 8егуапс1ит (1есегп1ти8 : еов аи!;ет, дих јп ргаевепИа е1 (1еЈпсер8 ћос Гасеге а^гесНипћхг сапопит дио<р1е роешз бићјтј. У кан. 12. всел. VII. Никејског П ; сабора: 81 срцз Ер18Сори8 уе1 топазЈегп ргаеГесихз ех ЕрЈбсорИ уе1 топаб^егИ а§пв т рппс1р18 аИснји8 тапиз аНепаге \ г е1 аНеп регзопае 1га(1еге с1ергећеп8и8 Гиеп1, птНа вК; ћ-асНМо, и! 8. 8. А. А. уиН сапоп (с. 38) ^и! (Нсп: оттит гегит есс1е81а81;јсагит Ер18сори8 сигат §ега! е1; еа абт1П181;ге1; 1ап(јиат Бео т(;иеШе. Ие Нсеа! аи!ет (рисћртт ех е1§ 8Љ1 уепсНсаге, уе1 ргоргпз со§паИа, срхае Г)ег зип1, екг&т, 81 »т! аи1ет раххрегеб, и(; раирепћив, 8ирресИ1е1, 8ес! пои еогит ргае!ехћх ге§ 1)ех уешин1е1. 8г 1 )вго сШптвпћгт ајЈегге оаизептг, пвс цитџиат ех адго ето1итепИ регсгрг: пе в1с циМет та^вЈгаИћиз ахх! рппс1р1ћхх8, ^хп 8ип1 т ео 1осо, <1е(; ргаесИит, 8ес! с1епс18 уе1 адпсоНб. 81п аи4ет аНдиа Ш1ргоћа саШсИШе и1аШиг, е1; аћ адпсо1а уе1 с1епсо а&гит ргас8С8 уе1 та^181гаих8 етегН, 81С срхо^ие птНа 811; уепсНМо е! Ерхзсорш уе1 това8(ег1о гевНћхећхг. Рогго Ер18сори8 уе1 топа81егп ргаеГесћхз, с[1п ћос ГесегН, ехГигћеГиг; Ер18Сори8 ди1с1ет аћ Ер18сора(;и топа81;еп1 уего ргаеГесћхб а топа81епо: и{ ^ххх сНббхреп!;, с][иае поп соп&гедауеге. У кан. 13. предкоснутог сабора VII. вселенског СЈиошат ргор1ег еат, с][иае Гас1а ев1; оћ ресса1а по8(;га т есс1е8И8 сактИаГет, басговапс!ае ср1аес1ат аес1е8 а дхх1ћхх8с !ат у1п 8 соггер1;ае 8ип(;, е1; Ер18сор1а еГ топа81епа е! соттиша Гас1а сНуегзопа; 81, ди1 еа ^ихИет 1епен1; тоћхпГ гес1с!еге, и(; т ртИпит 81а1ит гевШиапћхг, ћепе е1, ри1сћге ћаћеГ: 81и тти8, зг 8Гп1 (ЈуМет засвг&оШГз ваШодг, еоз (1ерот јидетиз; згп гего топавћг, Vе1 1аш, зедгвдап, и! срх! а Ра1ге е1 ГШо е! зрННи вапс^о сопИетпаН 81п(; е(; (1ери(;еп1;иг ићх уегип8 поп тогИиг, пес ехИп^иИиг, ^иха уос 1 Вотпп а(1уег8апћхг, срхае <Нс1(;: Же ГасИе Дотит ра4п8 те1 <1отит пе&оНаНошб." По томе дакле, дрква ова 1. назнва манастире куЛе Божијв , и забрањује исте, јер су добро Господа Бога, 8еси]ап.8паН; а забраљује: 2. да могу мирјани манастире администрирати, дапаче с овима манипулирати ; шта више: 3. прети мирјанима са анатемом, а свеш-

теницима са депонираљем, ако би заузели манастире, а не би их првашњој сврси повратили; 4. налаже, да настојатељ манастира а по иревасходству Епископ, надлежни, има водити бригу о том, да се добро манастирско не расипа, односно не отуђује и прети једном и другом у противном случају са депонирањем. Митрополит румунски покојни барон Шагуна, који је у питањима црквеним на толико НћегаНзат терао, да је и до самих граница радикализма долазио и који је доктрином и поступком много допринео садањем аћпогтаћхот цркве ове стању, ко.је ни цркви, ни држави самој. од користи није, чинећи јој из дана у дан све новеће неприлике, пориче у дјелу своме СотрепсНит с1е8 капошбсћеп Еесћ1е8 <1ег ехпе, ћеШ^е, аП^ете^се иш1 аро8(оН8сћеи КЈгсће. §. 197. одсечно не само мирјанима, у обште, но понаособ и самој државној власти свако мешање у манастире и манастирске ствари, а нарочито та.кво као што је у речи стојеће. Но на сва та и тим подобна права отношења није се сабор обзирао при грађењу предстојеће уредбе; и у том погледу разликује се она и битно -од прев. кр. решкринта од 10/8 1868. Решкрипт у V. §. 2. оглашује натријарха митроиолита за природног и врховног старатеља и заступника свију у митрополији а Епископа дотичног за природног старатеља и надзиратеља свију у дијецези налазећих се добара манастирских. Уредба постојећа не чинећи о томе спомена, ставља §. 14. та рескриптуална одређења ван крепости. Решкрипт у V. §. 5. в. 18. повјерава администрацију манастирских добара управи под Аепискоиом србским, која се управа састоји (§. 15.) из патријарха и три асистента које патријарх, као лица свога особенота повјерења досгојне високој влади преддаже; и ова их именује (§. 17.) и по томе је У. §. 2. решкрипта и имао смисла исто тако као и V. § 3. с обзиром на IV. §. 2. 3. решкрипта'. Уредба саборска (§. 1.) повјерава администрацију манастирских добара Оаб. Одбору, на кога челу истина стоји патријарх, али коју управу бира без сваког сутицаја патријарха ил' Епископа и високе владе по својој вољи сабор. Управа рескриптуална (§. 17.) имала је