Српски сион

Бр. 39.

„СР11СКИ СИОН.'

Стр. 659

вање не могоше у Срему, односно у 12 фрушкогорских манастира, ни кнез Одескалки с једне, ни барон Марко Нејачевић с друге стране, подигнутим у нрошлом столетију пред персоналом грофом Фекете, као ас! ћос одређеним бившим краљ. изаслаником, процесом покрену ти, а још мање братство манастирско из посједа и уживања односних добара истиснути. РегвопаНз ргаевепНа Ее^ае Граф Фекете, говори у поднесеном месеца јануара 1755. превишњем мјесту извјестију своме ово: „Тегга 1п1га те1а8 јпсћгза ехргеззв рго 1егИопо топазГепогит гесодпозеИиг, ГрзГздие изиз /гисЛиз тега ргоззезго регтИИиг. Дотације и привилегије с једне, с друге стране пак трајући од стољетија мирни посјед и уживање тих добара штитише манастпре, односно братство манастирско. Тако десиот српски Јован Бранковић вели у дотацији, даној ман. Крушедолу под 4. маја 1499 : Отпез Аесет ћг радг аззГдпаИ зип1 топав1епо КгизскеМ, рго зизГепШГопе е1 аИтеп1о 8. ћијиз есскзгае. Леополд I. у привилегији од 20. августа 1601. каже: АгсМ Ер1§соро, Ер18сор18 е1 топасћгз, огапјзчие §епеп8 8асегЛо1Јћи8 гј1и8 ^гаес! т топаз1егпз, е1 1етрН8 тапеа1 ргоргга {'асгп1аз (ИзропепсИ Иа, и1 пето т ргаеАгсИз топазГепгз, (етрНв ас Ее81(1епШ8 г ого1еп1Гат, ехегсеге га1еа1. И даље: Сопјептиз еГ соп[Ггтатиз топаз1егга е1 ас1 ћаес зресГапИа ђопа, (ргаИасипдие Ша зт1 т(га соШгопет Ргае&есеззогит позГгогит роззг(1епс1а. Исто тако као и блажене пам. Карл VI. М. Терезија и Јосиф II, 1оворе у иредозначепим привилегијама за манастире сремске и друге. И данас стоје још манастири дотично посједа добра тих укњижени и нико други. Манастири, односно братство тих, корпорација је морална. Но ово почива на истоме правном темељу на коме стоји својина и властитост појединих индивидуа; негирати правност (јо§'8гегизе^) онога значи покренути и правилност ових. Као што је горе речено, и као шго је то и иначе ноторно, поникли су манастири, стојећи у речи, као и они римске цркве, из побожног чувства краљева, деспота, и појединих Христијана. Овп су добра та, која су манастирима дали, могли и ком другом даровати; јер су имали подпуно, савршено ираво располагати са тим својим добрима.

Ко хоће дакле, да упитна добра виндицира народу, тај ваља да покаже да су та добра народу, а не манастирима, односно братству манастирском поклоњена. Но шта ће се ту наћи ? Фундатори који оснивају с једне, а цркве, које нримају с друге стране; свештенсгво које иод штитом закона у посједу стоји, — наћи ће се, да је право дародајатеља непобитно, да је условија свога дара углавио са једном партајом, која је на се примила обвезаност условија та испуњавати и која условија та у истини испуњава, — да је међусобни уговор тај и печат закона задобио. Но томе дакле, ко би дирао ил' рушио такав уговор, тај би тиме дирао и ругаио и право на посјед и уживање добара тим уговором стечених. А ко може дирати и рушити право на посјед и уживање добара, тај може онда — јер на истом иравном темељу почива — дирати и рушити право, стечевину и својину и сваког друштва, иа и појединих индивидуа. Но куд то води? Социализму и тамо, да се свака слобода човечија уништи. Осим иредизложеног неће бити излишно поради правног осве т љена предмета навести у кратко и како црква ова у том погледу суди, држећи да би се на то нри расуђењу предмета у питању стојећега обзирати имало, и то тим више, ако смјер и цјел аутономије црквене није та, да се верни односно мирјани цркве ове могу двизати и кретати слободно на земљиЈИту црквеном, како то разгдм, воља и интерес иоједтшх игмше, без сваког иригрења на доглгатичнгд наукгд, на усшанове и иредагшјо, цркве. Црква нак о предмету говори између других места у кан. 24. вас. IV. Халдиконског сабора. СЈиае 8ете1 уоћт1а1е Ерјвсор! сопзесга^а 8ип1 топа81епа регре1ио тапеге топа81епа, е1 гез, (^иае ас! еа регНпеп!, еегуап, еадие поп атрНи8 Пеп зеси1апа ћаћ1(;аси1а. Ео8 аи!;ет, (Ц11 ћос Веп регтШип^ сапопит роеп18 8ићЈ1С1; даље: У кан. 49. всел. "VI. сабора Трулског (111 Тги11о): Нипс 8асгит еНат сапопет гепоуап1е8 Де сегштиз, и!; ^иае Ер18СораН уо1ип4а<;е 8ете1 соп 8есга1а Гиепп!; топа81ег1а зетрег топаб1ег1а тапеап!;, е!; гев, (ргае ас1 1р8а регИпеп!, топа8(;ег1о вегуепћгг, е!; еа поп ро881п(; е88е атрНиз 8еси1а-