Српски сион

С тр . 658.

.СРПСКИ СИОЕ«.

Б р . 39.

Нека дакле такав не благосиља ни јавно, ни посебно нити тела Госиодња нека не раздаје другима, нити другу какву службу нека не обавља; него задовољавајући се што има седиште пред другима, нека моли са сузама од Госнода, да му опрости грех, што је из незнања учинио. По себи је већ јасно, да ће се имати раскинути такав незаконити брак, и муж не ће смети никојим начином већ да има општења с оном, због које се лишио свете службе". (прав. 26). 3 Исто ово потврђују и остали сабори као и правила светих отаца (Неокес. 9. св. Вас. Вел. 27). Догоди ли се, да се супруга свештеникова огреши о супрушку верност, нравила наређују, да се свештеник има развеств од такве жене, јер му се иначе мора забранити свештенодејствовање (Неок. 8.) Оем тога сабори су узаконили, да клирици могу ступати у брак само с православним женскињама а никако с иноверкињама или јеретичкињама, а такође и деца им да су дужна ступати у брак само с православним особама (VI. вас. 14. Лаод. 10. Карт. 30). Особиту нажњу ваља да обрати на себе одредба Африканских сабора (IV.—V. века), по којој за свештенике треба узимати и рукополагати само особе из чисто православних хришћанских пороЈица, те ако у некој породици има чланова који не припадају православној вери. из такве породице тек тада да се рукополажу иравославна лица, када сви чланови исте породице приме православље (Карт. 25). Ова се одредба односи непосредно на стање хришћанске цркве првих векова, када је у хришћанским породицама било много таквих особа, које нису нримиле Хришћанство или су припадале којој јереси, а потреба је захтевала да се и из таквах породица узимају поједине личности за чланове клира црквенога. (Наставиће се). 3 Шести васељенски сабор донео је привремено правидо, да се неки свештеници онога доба који су биди у неправилном браку не лише чина и службе ирквене, уз усдов, да им се брак има раскинути, а они сами да се обложе епитимијом ц аа свагда одстране од виших јерархвјских степена. (в. VI. вас. прав. 3).

Мњења Патријарха Германа Анђелића, што их је изнео и предложио Св. Синоду г. 1882. о уредбама донеееним на народно-црквеном еабору 1879. г. и еинодека решења о њима. (Наставак) Бр. Син. 30. Црочитана је „уредба (ТШ.) о руковању

са манастирским добрима и дотацији манастирског свештенства" и мњење на ту којегласи: У опсегу митрополије ове постоје данас фактично 25 манасгира. Време постанка њиховог у обште неда се са известношћу онредјелити. Известно је тек само да се постанак истих води од прије преласка патријарха Чер^ нојевића у предјеле Угарске. Они су легати појединих побожних Христијана, повјерени братству манастирском на потпуно уживање под условијем, да се за здравље живих, и за покој душа умерших фундатора и осталих Христијана Богу моле, дјелећи к томе у то име милостињу бједним и убогим, а кроз све то служећи вјернима на утјеху, стога и назива црква манастире: дом Господњи и дом убогих. Стољетија су дакле протекла, од како манастири посгоје, а стољетија су протекла, од како је у поседу и уживању потпуном добара манастирских односно братство стојало. Мењале су се у току времена тога разне владе ; али ниједна није порицала братству ма настирском правни посед и уживање добара односних. Турци су преко 180 годира у Славонији господарили, и није примера, којпм би се показати дало, да су и једно парче земље од манастирског иосједа одузели и другом у властитост или на уживање предали. Ношто су Турци силом побјецоносног оружја Аустроугарског из предјела овог истиснути, дође, нарочито Срем, нод уираву камаре, и чиновници ове респектираше такође посјед манастирски у затеченим добрима па и не кратише потпуно уживање тих братству манастирском на темељу привилегије, дароване Леополдом I. од 20. авг. 1691. Граф Карафа г. 1702. имајући задатак да краљевину Славонију регулира, потврдио је такође и посјед манастира у нризнатим по чиновницима камералним међама манастирским. Блажене успомене император римски и краљ угарски Карл "VI. нризнао и утврдио је братству манастирском у Срему право иосједа и уживања у добрима тима разним привилегијама, које је велика Марија Терезија под 19. јан. 30. апр. и 23. јун. 1747, и потврдила А томе мјеста има и по свима другим манастирима. Непрекидни тај, од стољетија мирни и к томе краљев. иовељама утврђени посјед и ужи-