Српски сион
Бр . 39.
„српски сиоа."
Стр . 655
се јавно цркве зидаше. У ово сретно и мирно доба Хршнћанства снада и зидање овога, сада троносанога храма. Наши прадедови прелазећи у ове крајеве понеше са собом и своја два највећа пријатеља — своја најдрагоденија блага. На својим витешким грудима пренеше они своје јуначко оружје: љут јатаган, самокресе и дуге диљке, а у својим грудима пренеше они своју св. веру православну. Својим оружјем одбранили су од Турчина нову отаџбину, а својом св. вером пресадили су они и усиоставили своју св. српску иравославну цркву и у овој новој отаџбкни, где је од пре не беше. И они као верни синови св. нам матере цркве, где год се настанише, подизаше Боту домове, најпре скромне, а доцније сјајне, велељепне. Тако су и ваши стари 1697. г. подигли на овом месту, тамо под садашњом кулом, скромну црквицу, а 1741. г. ову велику и сјајну. Дарежљивошћу великих ктитора ове цркве, међу којима се највише светли име поч. гђе Ане Николићке, а добром вољом данашње управе и ревноснога председника ове славне цркв. општине обновљен и украшен је овај храм тако, да се са поносом може усноредити са храмовима других и многобројних иноверних нам суграђана овог престолног града. Великим трудом и љубављу троносао је сада високопреосвећени и љубљени наш архипастир 1укијан овај велељепни храм, катедралу своју -—■ дичну и поноситу, којој равне сада у целој митрополији нашој нема. Заиста је диван и велељепан сада овај храм. Али ипак има један недостатак, који није позван архитект да нронађе, већ запитајте честитога иароха вашег, он ће вам га најбоље знати казати. Но љубоиитству вашем готов сам и ја да удовољам, па вам могу и ја тај недостатак сада откриги. Дакле, знате ли браћо, шта недосгаје овом храму, да буде' савршено лен и знате ли, кад је најлеишн, најсјајнији и највелељепниЈи сваки дом Божји? Онда, кад је пун, овако као данас, пун душа по образу Божију створених, које излазе у њему пред небесног Оца свог, да му се поклоне духом и истином, да се у њему кроз св. иричешће саједине са самим Господом нашим И. Христом, да се у њему утеше и поуче, како ваља схваћати и добро и зло овога свега и како нам ваља живети, да не утонемо
у мору греха, већ да бродом нашега живота одпловимо у небесне висине у недра Аврамова, те да се настанимо око престола Свевишњега, где херувими и серафими непрестано поје: свет, свет, свет си Госноде Саваоте, који испуњаваш небо и земљу славом твојом, осана на висини! Ето видите, браћо моја, шта се ради у дому БожЈем, и од каквих вам је корисги ваше што чешће присуство у њему. Али за дивно чудо, многи верни толико се клоне храма Божјег, као да је ово место — место каквог неваљалства, или место какве грешне завере, или пак место какве тужне болести. А веру.јте ми да ћете се нре окужити и изгубити здравље своје у оном кафанском диму и нре ћете пасти у неваљалств<> гледајући и учествујући у играма и небираној лектири којом се наслађујете на местима, где ваљда са врло малим изузетком сваким даном сат-два проведете, а на св. богослужење не доспете у седмици једној на један сат. Много је тога, чиме се изговарате, зашто не можете у цркву редовно долазити, али мало је тих изговора, који би се примити могли. — Неки веле, да баш онда не доспеју у цркву, када се служи, јер имају другог свог посла. Не ће Бог благословити никад онај рад, који се врши у време, које би Њему ваљало носветити. — Други веле, да не могу ићи у цркву, јер немају ноеог одела. Али занамгите, да још никога нису из цркве истерали због лошег одела, јер Богу је чисто срце, а не одело мило. — Неки опет веле, да је св. богослужење дугачко и несносно. Није богослужење дугачко, већ је њихова ревност кратка. Богослужење им је дугачко... 0 Спаситељу, и Теби не беше дугачак онај крвави пут до Голготе и не беше Ти досадна смрт на крсту! Како си нас јако љубио, а како Тебе мало љуби овај свет! — Има их напослетку, који не долазе у цркву, јер је лети врућина, а зими зима. И ти не знају, шта то значи чинити нешто за бесмртну душу своју. — Неки додуше долазе у цркву, али нема фале у томе. Из целог понашања њиховог се види, да не знају, у чијем су дому, пред киме стоје, и какав се свети чин пред њима обавља. Јер, ко не присуствује св. богослужењу онако, као што се то Хришћанину приличи, имаће баш толико користи, колико имађаху Фарисеји и џелати Христови из крсне смрти Његове на,